Archives for February 2014

Akvamarin (Kalendar dragog kamenja III)

aquamarineAkvamarin je jedan od varijeteta berila. Prepoznatljiv je po svojoj svetlo plavoj boji. Čist beril je inače bez boje. Međutim, ako beril sadrzi neke primese, nečistoće, može biti obojen. Pa tako, ukoliko beril sadrži hrom ili vanadijum biće zelene boje. Varijetet berila zelene boje je emerald. Ukoliko beril sadrži gvožđe nastaje akvamarin. Ukoliko sadrži mangan biće roze boje-morganit ili veoma redak biksibit.

Pored svetlo plave boje nisu retki i tirkizno plavi primerci. Sa druge strane može biti i tamno plave boje, ali ovakvi primerci su izuzetno retki. Inače kamen je dobio ime od dve latinske reči, aqua – voda i mare – more, jer njegova boja podseća na boju mora.

Tretman zagrevanja

Akvamarin je jako pogodan za tretman zagrevanja. Ovaj postupak se pre svega koristi kada želimo da potamnimo kamen, to jest da dobijemo tamno plavu – safirnu boju. Prilikom zagrevanja mora se strogo voditi računa o temperaturi. Safirno plava boja se dobija pri temperaturi od oko 400-450 °C. Ukoliko se kamen zagreje ispod ove temperature, dobiće zelenkasto-zutu boju. Ukoliko se zagreje iznad ove temperature, kamen će izgubiti svoju boju, to jest izbeliće se.

Akvamarin je prilično visoko na Mohovoj skali po kojoj ima tvrdoću između 7,5 i 8. Jako se dobro seče (brusi) u najrazličitije oblike, tako da je izuzetno pogodan za izradu nakita. Spada u grupu prilično čistog kamenja, retko sedrži nečistoće (inkluzije) što se ne može reći i za njegovog ‘rođaka’- emerald.

Efekat mačjeg oka

cats-eye-aquamarineAkvamarin se odlikuje specifičnim optičkim efektom, efektom mačjeg oka. Ova pojava nastaje kao posledica odbijanja svetlosti o neku inkluziju u vidu igle, niti ili čak kanala untutar kamena. Ova pojava je izuzetno retka. Može se zapaziti još kod mesečevog kamena, apatita i turmalina. Efekat mačjeg oka se najlakše uočava kada se kamen izloži direktno svetlosti. Sa druge strane, neki primerci akvamarina mogu pokazati efekat zvezde (umesto jedne svetle linije na kamenu se javlja više njih u vidu zvezde). Ovakvi primerci akvamarina su jako retki i izuzetno vredni.

Legende o akvamarinu

Zbog svoje boje, akvamarin je uvek povezivan sa morem i smatralo se da je to kamen morskih boginja i sirena. Za akvamarin kažu da je zarobio lepotu mora. Prema legendi, Neptun, kralj mora, ga je dao kao poklon sirenama. Nekada davno je jedna ljupka sirena doplovila iz morskih dubina i kao poklon ljudima na obali ostavila pun kovčeg akvamarina.

Bio je jako cenjen u doba Egipćana, Rimljana i Grka za koje je predstavljao simbol sreće i večne mladosti. U drevnom Egiptu je sahranjivan zajedno sa svojim vlasnicima. Verovalo se da pomaže u putovanju sa ovog na onaj svet. U srednjem veku se verovalo da ima karateristike protivotrova, da onome ko ga nosi daje moć predviđanja, da ga spasava od lenjosti i nesanice. Takođe, smatra se da ga je Sveti Toma imao kod sebe prilikom svojih putovanja morem. Zbog toga, katolička crkva ga je uvrstila u sveto kamenje. Ukrašava kraljevske i papske krune.

Akvamarin je kamen onih koji su rođeni marta i kamen 19. godišnjice braka. Svojom bojom podstiče osećaj vernosti i postojanosti. Zato se koristi kao amajlija koja učvršćuje vernost u vezi i braku. Poznat je kao kamen hrabrosti, odvažnosti, podstiče brze intelektualne reakcije i daje mir. Poklanja se onima koji često plove. Po starom verovanju ima lekovita svojstva kod upale grla, desni, creva, jetre i harmonizuje rad štitne žlezde.

Gde ima akvamarina?

aquamarine

Ovaj kamen je široko rasprostranjen. Ima ga svuda gde ima i berila. Najveće nalazište akvamarina je Brazil, tačnije država Minas Gerais. Upravo ovde je davne 1910. pronađen najveći  primerak akvamarina ikada. Bio je težak 110 kg, dimenzija 48,5 x 42cm. Kasnije je isečen na veliki broj manjih primeraka. Iz ovog dela Brazila je i čuven ‘Don Pedro‘ akvamarin od 10,39 karata. Pronađen je 80-tih godina XX veka. Isečen je u vidu obeliska. Remek je delo Bernd Munsteiner-a, koji je preko godinu dana radio na njemu. Danas se obelisk nalazi u Smithsonian Institute of Natural History u Vašingtonu.

The Dom Pedro aquamarine

Don Pedro obelisk

‘Don Pedro’ obelisk

Imenom  ‘Santa Maria‘ se označavaju akvamarini izuzetno tamne (safirne) boje koji su pronađeni u Brazilu. Prvi primerci su pronađeni 50-tih godina XX veka i izuzetno su retki. Primerci vrlo slične boje su pronadjeni 1991. u Africi, tačnije u Mozambiku. Kako bi se ovi Afrički akvamarini razlikovali od onih Brazilskih, oni se označavaju imenom ‘Santa Maria Africana‘.

Akvamarina ima još i u drugim delovima Brazila, u Kolubiji, Zambiji, Keniji, Kini, Pakistanu, Avganistanu, Rusiji i to naročito u području Urala i Sibiru.

Održavanje

Prilikom nošenja akvamarina ali i bilo kog drugog kamenja vodite se pravilom ‘Uvek ga stavljajte poslednji, a skidajte prvi‘. To znači da ga treba staviti nakon šminkanja, parfema i nikako prskati sprej na kosu dok je na vama nakit. Takođe, ne nosite ga dok obavljate kućne poslove. Sve od navedenog sadrži štetne hemikalije koje mogu dovesti do oštećenja akvamarina. Nakon svakog nošenja je preporučljivo da prebrišite akvamarin mekom krpom kako biste uklonili tragove šminke, znoja i prirodne masti kože. Posle više puta nošenja, potopite akvamarin u mlaku vodu, a potom dodajte malo blagog sapuna. Neka tako odstoji neko vreme. Zatim ga dobro osušite mekom krpom i odložite u kutiju za nakit.

I za kraj slike nakita ukrašenog akvamarinom. Moram napomenuti da se i u našim zlatarama mogu naći zajsta prelepi primerci akvamarina.

akvamarin zlatara stefanovic

Zlatara Stefanović

zlatara panic akvamarin prstenje

Zlatara Personal

Aquamarine diamond earrings Tiffany

Tiffany minđuše sa dijamantima i akvamarinom

Aquamarine Cartier Biennale Necklace

Cartier Biennale ogrlica sa 236,27-karatnim akvamarinom

prsten akvamarin Julius Cohen

Prsten od 18-karatnog zlata, platine, dijamanata i 27,87-karatnim akvamarinom.
Dizajnirao i izradio Julius Cohen, New York

AQUAMARINE AND DIAMOND TIARA CARTIER 1912

Cartier tiara iz 1912.

 

18 Karat Gold,Platinum,Aquamarine,Diamond,David Webb

Minđuše od 18-karatnog zlata, platine, dijamanata i akvamarina, David Webb

Aquamarine diamond necklace Cartier

Cartier ogrlica

30. godišnjica brenda David Yurman

David Yurman, jedan od mojih omiljenih dizajnera i brendova. Obožavam njegov nakti koji je jako nosiv i u casual i elegantntnoj varijanti. Inače, brend je nastao sada već davne 1983. kada su David i njegova supruga Sybil lansirali danas jako prepoznatljivu Renesansnu narukvicu (ili poznatije cable bracelet). Nihove najpoznatije kolekcije su: Silver Ice X collection i Buckle collection.

Za 30. godišnjicu kompanije David i njegov sin Evan su spremili kolekciju narukvica u 10 boja koje najavljuju slavlje.

David Yurman

Radi se o limitiranoj kolekciji koja je izrađena od eloksiranog aluminijuma. Šta je to? Eloksaža je elektrohemijski proces kojim se na površinu aluminijuma nanosi sloj aluminijum oksidsida, tzv. eloksal u vidu staklaste kristalne prevlake. Ovaj sloj ima funkciju zaštite aluminijuma od korozije i štetnih uticaja. Tonovi eloksaže se kreću od prirodne boje aluminijuma preko bronzanih nijansi do crne. Posebnim postupcima moguće je bojenje u plavoj, crvenoj, zelenoj boji. Bojenje se vrši neorganiskim pigmentima na bazi kobalta, mangana ili ređe organskim pigmentima. Cena narukvica je 350 dolara.

David Yurman

Ukoliko ste ljubitelj svetlucavih narukvica bolji izbor za vas su svakako narukvice potpuno istog dizajna ali prekrivene dijamantima. Tačnije, sa 2 500 dijamanata.

David Yurman Diamond Pavé Cable Bracelet

David Yurman Brown Diamond Pavé Cable Bracelet

I ovo je limitirana kolekcija. U ponudi su tri boje narukvica: bela, crna, žućkasta (konjak boja). Zanimljivo je da je za postavljanje dijamanata potrebno je oko 250 sati rada. Pa stoga, koliko rada-tolika cena. Cena narukvice je 85 000 dolara!

Koja narukvica je vaš favorit?

 

Nakit sa Milanske nedelje mode

Kao i obično, i ove godine tokom nedelje mode, Italijani su dalu smeo prikaz nakita za proleće/leto 2014. Bilo je gotovo svega: predimenzionirane ogrlice, nakit za telo, čvrste narukvice, drvene perle, perje i koža. Uglavnom je dominirao zlatan ili u boji zlata nakit. Takođe, jako su bili zastupljeni cvetni motivi i ogromne minđuše, uglavnom alke.

Blugirl

Blugirl

Sve slike i snimke revija ovogodišnje nedelje mode u Milanu možete pogledati ovde.

Nakit sa Londonske nedelje mode

Sezona je fashion week-ova. Odmah nakon Njujorške održana je nedelja mode i u Londonu (od 14. do 18. februara). Kada je reč o nakitu, najveću pažnju mi je privukao nakit viđen na revijama: KTZ, Marios Schwab, Vitta Gotlieb, Vivienne Westwood, Amanda Wakeley. Glavne karakteristike naktita su:

  • duge, prenaglašene ogrlice
  • kitnjasti broševi
  • fake‘ biseri
  • kožne narukvice
  • ogromne minđuše
  • komadi sa motivima tribala.

Revija Vivienne Westwood je svakako ostala upečatljiva po specifičnom naktu. Vivienne je biserima dala specifičanu pank notu. Tako su nastale jedinstvene minđuše u vidu zihenadli ukrašene biserima.

Svi dizajneri su likovani, tako da možete pogledati njihove ranije kolekcije. Slike i snimke sa svih revija ovogodišnjeg LFW možete pogledati ovde.

Uživajte!

Zlato (II)

Od davnina, zlato predstavlja statusni simbol bilo da je u obliku nakita, zlatnika ili pravih umetničnih dela.

gold

Hemijska oznaka zlata je Au (aurum na Latinskom znači sjaj izlazećeg sunca, zore), sa atomskim brojem 79. To je prelazni metal, 6. periode.

Prepoznatljive je žute boje i jakog sjaja, mekano je, jako rastegljivo, a uz to i vrlo žilavo pa je pogodno za kovanje. Ima znatnu specifičnu težinu, dosta visoku temperaturu topljenja (1064,18°C) i ključanja (2856°C) i srazmerno malu tvrdoću. Tegljivost i kovanost zlata je izuzetna, pa se s toga od 1 gr zlata može izvući žica dužine 3 km, dok se kovanjem i valjanjem mogu dobiti listići debljine do 0,0001 mm. Ovakvi listići su i do 500 puta tanji od ljudske dlake. Listići mogu biti i od srebra i paladijuma. Zlatni listići se koriste za pozlaćivanje gipsa, plastike, kamena ili drveta i to lepljenjem po površini. Takođe, sve se češce koriste i u kozmetičke svrhe.

zlato u kozmeticke svrhe

Najčešće se ovom tehnikom presvlače ikone kao i drugi ukrasni predmeti. Dužina trajanja pozlate zavisi od debljine listića i od primene predmeta. Naravno, ovaj način pozlate koristi se za predmete koji nisu izloženi trenju bilo koje vrste.

Zlato je dobar provodnik toplote i elektriciteta, a takođe intenzivno reflektuje ultracrveno zračenje. Lako gradi legure i ne reaguje na vazduhu. Bez mirisa i ukusa je, što je posledica otpornosti na korozivne procese. Usled toga, zlato je otporno i na sve kiseline. Rastvara se jedino u carskoj vodi.

U prirodi, zlato je uglavnom rasprostranjeno u vidu zrnaca ili zlatnih žila i to u kvarcinim stenam ili pak u kvarcnom pesku nastalom raspadanjem stena. Nije redak slučaj da se javi i zajedno sa drugim metalima.

Težina plemenitih metala, pa stoga i zlata, se izražava u uncama. 1 unca iznosi 31,10 gr. Količina (udeo) zlata u različitim legurama (kombinacija zlata i nekog drugog metala, npr. srebra) se meri u karatima (K). 24-karatno zlato je čisto zlato. S obzirom da je čisto zlato izuzetno mekano, tesko za obradu, ono se ne koristi za izradu nakita. Zato se započelo s mešanjem metala kako bi se dobile legure koje bi zlato učinile tvrđim, a ne bi mu smanjile sjaj. Danas su uobičajene legure zlata sa srebrom,bakrom ili pak paladijumom. Usled toga, za izradu nakita se koristi 22K, 18K, 14K ili pak 10K zlato. Postoji još i 8K i 9K zlato, ali ono nije bas uobičajeno u Evropi.

Uobičajeni žigovi na zlatnom nakitu su 585 ili 750. Takav žig predstavlja promile zlata u leguri metala. Ako na zlatnom nakitu vidite pak žig 14K ili 18K, to isto govori o finoći zlata u karatima. Oznaka 585, znači da u tom metalu ima 585 promila zlata ili 58,5% zlata. Zlato sa žigom 585 je 14-karatno zlato, jer od tradicionalno gledano ukupno 24 dela u metalu, 14 delova su zlato, ostalih 10 delova su neki drugi metali. Oznaka 750, znači da u tom metalu ima 750 promila zlata ili 75% zlata. Zlato sa žigom 750 je 18-karatno zlato, jer od tradicionalno gledano ukupno 24 dela u metalu, 18 delova su zlato, ostalih 6 delova su neki drugi metali.

Koje je boje zlato?

Legure zlata

U zavisnosti od toga koji metali se dodaju zlatu, ono može biti različite boje. Najrasprostranjenije je žuto zlato. Ono se kombinuje sa bakrom.U kom odnosu se mešaju zlato i bakar, boja može varirati od roze do crvene boje. Tokom XIX veka u Rusiji je naročito bilo popularno zlato sa velikim sadržajem bakra (žuto-crvenkaste boje). Neretko se ovakvo zlato označava imenom  ‘Rusko zlato‘. Ukoliko se legura pravi od zlata i paladijuma,mangana ili nikla, ona će biti bele boje (belo zlato). Ovi metali se mešaju u različitom odnosu u zavisnosti od namene same legure. Uglavnom se za prstenje koristi legura zlato-nikal (veoma čvrsta). Sa druge strane ukoliko prsten krasi i neki kamen pogodnija je legura zlato-paladijum, jer je mekša i boje drži kamen. Međutim, uglavnom se izrađuju legure od 90% zlata i 10% nikla. Neretko se dodaje i bakar kako bi se poboljšala savitljivost. Međutim, kako je nikal toksičan, neke zemlje Evrope ne dozvoljavaju proizvodunju ovakvih legura. Ređe se zlatu dodaju mangan, aluminijum, gvožđe, indijum pri čemu nastaju najrazličitije boje. Pa tako zlato može biti plavo, zeleno, crno, ljubičasto.

prsten pink zlato

Pink zlatan prsten sa akvamarinom

prsten plavo zlato

Prsten od plavog zlata, ukrašen veštački izrađenim emeraldom

ljubicasto zlato prstenje

Prstenje sa ljubičastim zlatom

Jedan od poznatijih proizvođača nakita od ljubičastog zlata je Purple Gold čije kolekcije možete pogledati ovde.

Upotreba zlata

  • Izrada nakita – zlato se odavnina koristi za izradu nakita jer je lako za obradu, ima jak sjaj, otporno je na tamnjenje. Od davnina je pokazatelj moći i bogatstva.
  • Medicina – blaga koncentracija zlata i kalcijuma daje se u obliku injekcija obolelima od reumatskog artritisa. Mnogi hiruški elementi, aparati i elektronska oprema sadrže male količine zlata.
  • Stomatologija – zlato se u stomatologiji koristi zbog svojih dobrih karakteristika i estetskih razloga. Hemiski je inertno, nije alergen, a stomatolozima je lako raditi sa njim. Još su Etrurci 700 godina pre nove ere koristili zlatne žice kako bi otpali zub pričvrstili za vilicu.
  • Elektronika
  • Svemirske letilice – mnogi delovi letilica obloženi su slojem poliestera presvučenim zlatom, kako bi odbijali infracrveno zračenje. Bez tog bi sloja tamniji delovi letilice upijali
    znatne količine toplote.
  • Finansije – zbog svoje vrednosti zlato se dugo koristi kao sredstvo razmene ili novac. Zlato dobro služi u ove svrhe jer je vredno, trajno, prenosivo i lako se deli. Danas mnoge vlade, pojedinci i ustanove većinu svoje imovine drže upravo u obliku zlatnih poluga. Prvi zlatni novčići potiču iz 560. p.n.e. iz Lidije, današnjeg dela Turske. Zlatni  novac je bio često korišćen u trgovini sve do ranih 1900-tih, kada su u široku upotrebu ušle papirnate novčanice.

zlatne poluge

 

Procenjuje se da je do 2011. izvađeno oko 170 hiljada tona zlata. Kada bi to zlato bilo podeljeno svim stanovicima na planeti, svako bi dobio nešto više od 23 gr. Više od 75% iskopanog zlata je u privatnom vlasništvu i to u obliku nakita i ulagačkih zlatnih proizvoda. Zanimljivo je da se danas oko 50% zlata koristi u juvelirskoj industriji  dok se oko 10% koristi u industrijske svrhe.

Ukoliko želite da saznate nešto o iskopavanju zlata, bacite pogled na Kratka istorija iskopavanja zlata (I).