Archives for December 2016

Vacheron Constantin: od građana Ženeve za misiju Apolo 14

Početkom meseca, tačnije 6. decembra, aukcijska kuća Christie’s ponudila je na prodaju veom redak primerak Vacheron Constantin sata. Decenijama je predmet požude i radoznalosti mnogih kolekcionara. Prilikom predstavljanja 1971. sat je videla malobrojna publika. Ostatak auditorijuma je bio upoznat sa njegovim karakteristikama ali on nikada nije viđen uživo sve do sada.

Na pomen ovog sata ne možemo a da ne pomislimo na slavnu a po mnogima i kontraverznu misiju Apolo. Sigurna sam da čim se pomene let na Mesec prvo ime koga se možete setiti je Nil Amstrong. Međutim, jos čak 11 ljudi je sletelo i hodalo po Zemljinom satelitu. To su bili jos i: Edvin Oldrin, Čarls Konrad, Alan Bin, Alan Šepard, Edgar Mičel, David R. Skot, Dzejms Irvin, Čarls Djuk, Dzon Jang, Eugen Cernan, Harison H. Šmit. Zastaću kod Edgarda Mičela jer je upravo on povezan sa Vacheron Constanitn satom s početka priče.

apolo-14

“Let u svemir je kulminacija mog života. Još uvek pokušavamo da odgonetnemo svoje postojanje kao i svoje mesto u kosmosu…. I dalje tragamo za odgovorima.” – Edgard Mičel 1997.

Naime, 31. januara 1971. lansirana je letelica misije Apolo 14 čiju posadu su činili pored Alana Šeparda još i Edgar Mičel i Stjuart Rus. Ovo je bila treća po redu misija čiji je cilj bio spuštanje na Mesec sa ljudskom posadom. Kako je planirano Šepard i Mičel su obavili određena istraživanja u čemu im je jako pomogao i transporter opreme koji je ovom prilikom i prvi put upotrebljen. Van letelice su proveli nešto više od 9 sati da bi zatim nakon upešnog spajanja mesečevog modula sa komandnim, letelica bila usmerena ka Zemlji gde se spustila 9. februara. Ubrzo nakon završene misije svi članovi posade su od renomiranog švajcarskog proizvođzača satova dobili na pokon satove. Izrađeni su od  18k zlata a na brojčaniku je nacrtan amblem misije Apolo 14. Na poleđini svakog sata ugraviran je datum sletanja na Mesec, ime astrunauta i kratka posveta “U ime građana Ženeve“.

an-18k-gold-vacheron-constantin-watch-given-to-astronaut-edgar-d-mitchell-in-commemoration-of-space-mission-apollo-14

Ono što krasi sat Edgara Mičela (Ref. 6351) pored interesantne priče i zanimljivog dizajna je ipak mehanizam. Sat pokreće ponos Vacheron Constantin tima, ultra tanak mehanizam 1003 koji je predstavljen 1955. U to vreme je bio najtanji mehanizam na ručno navijanje. Zbog pouzdanosti, kvaliteta i preciznosti ovaj mehanicam kuća Vacheron Constantin i dalje koristi.

edgar-mitchells-vacheron-constantin-watch

Na Christie’s aukciji s početka priče sat je ponuđen u originalnoj kutiji u kojoj se nalaze još i beđz i amblem za uniformu. Pred aukciju procenjena vrednost sata je iznosila izmedu 50 i 100 hiljada dolara. S obzirom na dugo isčekivanje ovog sata i priče koja je vezana za njega očekivala sam mnogo veću cifru. Srećni vlasnik je za njega izdvojio 62 500 dolara.

box-papers-edgar-mitchells-vacheron-constantin

 

“Budimo humani!” – Patric Mavros

Kalifornijski kondor, planinska gorila, dzinovska panda, filipinski i sumatrijski nosorog, pigmejski lenjivac samo su neke od vrsta čiji je opstanak u prirodnim staništima doveden u pitanje. Brojnost mnogih od ovih vrsta je sveden na jedva 1000 jedniki. Zbog toga ne prođe dan a da se na neki način ne apeluje na svetsku javnost o važnosti održivog razvoja.

Ono što primećujem a što me i naročito raduje, jeste da se sve veći broj kako samostalnih dizajnera, tako i velikih juvelirskih kuća uključuje u ovakve ili slične dobrotvorne akcije. Tako je Luis Vuiton u saradnji sa UNICEF-om početkom ove godine  pokrenuo akciju #MAKEMEPROMISE. Prodajom nakita iz specijlane kolekcije prikuljena su sredstva za pomoć deci u ratom ugroženim područjima. Chopard je pak na ovogodišnjem Kanskom festivalu skrenuo pažnju na važnost poštovanja ljudskih prava radnika u područjima gde se ekspoatišu plemeniti metali  i drago kamenje svojom Zelenom kolekcijom koju je izradio u saradnji sa Gemfils-om.

Najskoriji apel za pomoć ugroženim životinjskim vrstama stiže iz Afrike i to od jedne od retkih, svetski poznatih juvelirskih kuća iz ovog dela sveta. Reč je o kući Patric Mavros koja se zajedno sa humanitarnom organizacijom Tikki Hywood Trust zalaže za očuvanje pangolina (ljuskavaca).

pangolin-adrian-steirn

Pangolini predstavljaju životinje koje se najviše love na području Afrike pre svega kao posledica duboko ukorenjenog sujeverja. Tako se u južnoj Aziji veruje da pangolini mogu da leče najrazličitije bolesti dok njihove krljušti na tržištu vrede koliko i kljuve nosoroga. Sa druge strane u Africi se veruje da ulov pangolina predstavlja pravi blagoslov i obezbedjuje bogatsto. Iako svojim  izgledom deluju čvrsto i neustrašivo pangolini su u stvari jako sramežljivi, usporeni i nejaki. Kada naiđu na opasnost pokrivaju svoju glavu prednjim nogama, sklupčaju se i mašu repom kako bi se odbranili. Na žalost priroda ih nije stvorila da se štite od svojih najavećih predatora – ljudi te za tili čas bivaju ulovljeni.

Zalaganje Patric Mavros-a za zaštitu pangolina počelo je naizgled sasvim slučajno. Naime, tražeći inspiraciju za novu kolekciju dizajnerski tim ove kuće se dosetio upravo pangolina, pre svega zbog karakterističnih krljušti. Kako ih je gotovo nemoguće videti slobodne u prirodi Patric Mavros tim se obratio Lisi Hywood koja inače stoji na čelo dobrtvorne organizacije za zaštitu ugroženih životinja Afrike. Tako ih je Lisa upoznala sa problemima opstanka ove vrste i neophodnosti prikupljanja sredstava kako bi se zaštitile i one malobrojne jedinke koje su ostale.

“Veoma je važno da razuverimo ljude da konzumiranjem mesa pangolina oni neće biti zdraviji niti će uspeti da izleče kancer. Sve dok se svest ljudi ne promeni, imaćemo problem” – Alex Mavros

pangolin-yellow-gold-patric-mavros

Pangolin Collection

patric-mavros-collection-pangolin

Kao i sve ostale kolekcije ove kuće i ova potpuno apstraktno dočarava duh i živopisne predele Afrike. Prstenje, narukvice, ogrlice i  šnale za kaiševe do detalja oslikavaju neobične krljušti pangolina. Cela kolekcija je izrađena od roze i žutog zlata ali i srebra. Ako obratite pažnu na unutrašnjoj strani svakog komada nakita uočićete ugravirane mrave. Prema verovanju pangolini imaju moć da mrave, kojima se inače hrane, pretvaraju u zrnca zlata. Upravo zbog ovog verovanja koje je ukorenjeno širom Zimbabvea na poleđini svakog komada nakita iz ove kolekcije jesu mravi.

pangolin-braceltets-patric-mavros

patric-mavros-pangolin-collection

patric-mavros-pangolin-necklaces

patric-mavros-pangolin-buckle

pangolin-collection-bracelts-patric-mavros

Lepotu, neobičnost nakita kao i sjajnu priču koja stoji iza svega još više upotpunjuju  prelepe fotografije za koje se pobrinuo Adrian Steirn. Slikanje nakita je organizovano u Zimbabveu, zemlji odake ova kuća uzima sirovine ali i crpi snagu, inspiraciju, volju za dalji rad. Sigurna sam da ćete se složiti da se naročitom lepotom ističu fotografije ljudi sa junacima ove priče. Naime, to je i bio glavni cilj fotografa Adrian-a Steirn-a, da dočara prisan i nežan odnos pangolina i čuvara rezervata gde su smesteni. Kako sam naglašava, glavni cilj mu je bio da napravi takve fotografije koje će naterati ljude na razmišljanje. Da se upoznaju sa problemom pangolina. “Kao i sa drugim živim bićima mi i sa pangolinima delimo planetu Zemlju i samo je na nama da li ćemo samokontrolom i empatijom omogućiti njihov opstanak”.

pangolin-man-adrian-streirn

pangolin-man-adrian-steirn-photos

Prodajom svakog komada nakita iz ove kolekcije, 10% prihoda će biti donirano organizaciji Tikki Hywood Trust koja će se potruditi da borba za pangoline uspe.

Mi sigurno nismo u prilici da pomognemo pangolinima. Ali zato možemo pomoći onima koji žive tu oko nas, koje svakodnevno srećemo kako sede na hladnom betonu ulica kojima prolazimo. Budite humani i pomozite koliko i kako možete jer samo dobrotom, humanošću, saosećanjem možemo učiniti ovaj svet bar malo boljim mestom za život nama bliskih i nas samih.