Čaj poslužen iz najskupljeg čajnika

Nedavno je svetu predstavljen još jedan Ginisov rekord. Reč je o “Egoisti”najskupljem čajniku na svetu. “Za više od 5 000 godina niko nije uradio ništa slično. Izradjeno je mnoštvo čajnika od zlata i srebra ali se niko nije dosetio ukrašavanja dijamantima i rubinima.” – gospodin Sethia

most-expensive-teapot-in-the-world

Pre nego da započnem priču o ovom pravom malom remek delu želim ukratko da se osvrnem na istoriju ispijanja čaja koja je velikom delu sveta postala i ostala tradicija, ritual okupljanja porodice, prijatelja. Iščitavajući na ovu temu naišla sam na pregršt zanimljivosti te ih želim podeliti sa vama (naravno, ukoliko nešto izostavim a vi smatrate da je bitno, pištite u komentarima!).

Elem… priča intenzivnog gajenja i ispijanja čaja započela je u Kini pre nešto više od 5 000 godina. Veruje se da je blagotvorno dejstvo čaja otkrio imperator Shen Nung. Tvrdio je da je ovaj napitak pravo okrepljenje za dušu i telo te je i sam zagovarao svoje sunarodnike na intenzivno gejenje istog. Još pre ovog otkrića ljudi su, radeći po polju, kidali lišće različitog bilja i žvakali ga. To je bio ujedno i prvi način konzumiranja čaja da bi se zatim počelo sa mrvljenjem biljaka čime bi se dobio prah koji se zatim prelivao toplom vodom i tako ispijao.

chitra_collection

Početak ispijanja čaja pratio je i razvoj posuda (šoljica) za isti. Međutim, od 1300. godine način pripremanja čaja se menja. Umesto smrvljenih biljaka u vrelu vodu je počelo da se ubacuje celo lišće biljaka čime je omogućen razovj još jedne posude, čajnika.  Prvi čajnici su napravljeni u u istočnoj Kini, u blizini današnjeg Šangaja.

Iako su portugalski sveštenici i trgovci tokom XVI veka probali čaj, za njegov dolazak u Evropu bilo je potrebno još vremena. Početkom XVII veka ritual ispijanja čaja počeo je da osvaja najpre Portugaliju i Holandiju da bi zvanično od 1657. počeo da se konzumira i u Londonu.  Tokom XVIII veka konzumiranje čaja ali i kafe i čokolade (koji skoro u isto vreme dolaze u Evropu) je postao simbol gostoprimsta i dostupan isključivo najvišim slojevima društva.

chitra_collection_cobra_teapot

chitra_collection_horse_tea_pot

Sredinom XIX veka desile su se velike promene na tržištu čaja. Naime, Indija je izgubila monopol na kineskom tržištu te dolazi do žestokog nadmetanja velikog broja trgovaca što utiče na veliki pad cene čaja na svetskom tržištu. Upravo to je omogućilo da ovaj lekoviti napitak prestane da bude luksuz i pratilac odmora i razonode samo za odabrane već da postane dostupan i nižim slojevima društva. Čaj je počeo zatim da se konzumira u sve većim količinama, tokom celog dana. Od 1860. počinju masovno da se otvaraju čajđzinice. Danas je kultura i obučaj ispijanja ovog blagotvornog napitka ostao u malom broju zemalja. Među njima se ističe Britaniji dok je u  durgim zemaljam čaj ustipio mesto nekim drugim napicima.

chitra_collection_dresden_silver-gilt_mounted_rubinglas_teapot

chitra_collection_lion_teapot

“Egosta” sa početka priče je dizajersko delo gospodina Sthia, dok je za njegovu izradu bila zadužena milanska kuća nakita Scavia. Izrađen je od 18ct žutog zlata a za isradu nekih delova je korišćeno i srebro. Najveći ukras čajnika jestu dijamanti i to njih 1658,  D i E boje, kao i 386 rubina. Centralno mesto krasi 6,67ct rubin dok je kao šlag na torti, na poklopcu postavljen lepotan od čak 20,70ct. Drška čajnika je izrađena od slonovače.

Dizajner ovog pravog remek dela ga je donirao organizaciji The Chitra Collection. Ova organizacija se bavi očuvanjem i negovanjem tradicije ispijanja čaja te se u njenom posedu nalazi preko 1700 čajnika iz različitih perioda. Iako je najbogatija kolekcija ove vrste u svetu do sada nikada nije predstavljena javnosti.

egoiste-teapot

I na kraju, nameće se pitanje imena čajnika. Zašto ovako čudno pa možda i po malo nakaradno ime za ovako lep predmet, vredan 3 miliona dolara. Čitavo objašnjenje leži u veličini čajnika. Toliko je mali da se iz njega može poslužiti samo jedne osoba, jedna šolica čaja!

 

About Katarina Nešić

Katarina, ljubitelj kvalitetnog nakita, zlata, dijamanata, bisera i skoro svega što sija :-). Diplomirani geograf i zaluđenik u mineralogiju. Ideja za blog nastala kao spoj ovih ljubavi.

Ostavite komentar: