Savremena zlatna groznica

Svet ponovo trese zlatna groznica! Sve je više pojedinaca koji intenzivno tragaju za zlatom u Kaliforniju ali i kompanija koje se vraćaju antičkim nalazištima. Sa druge strane, sve je više onih koji tragaju i pod morem, pa čak i u kanalizaciji.

gold
Američko udruženje tragača za zlatom napominje da se broj članova udruženja godišnje uvećava i za 20%, tako da se nekoliko poslednjih godina može uporediti sa periodom oko 1849. godine i početkom američke zlatne groznice. Taj rast se može pripisati recesiji i više-manje stabilnom cenom zlata. U Kaliforniji je broj registrovanih individualnih lovaca na zlato drastično uvećan, ali se može samo predpostavljati koliki je taj broj u celoj Americi s obzirom da pojedine američke države ne zahtevaju registraciju.

Danas se sve dublje kopa pod zemljom, a ruda se drobi mehanički i stavlja u hemikalije koje izdvajaju zlato. Zato se mnoge kompanije, koje raspolažu najsavremenijom tehnologijom, vraćaju starim nalazištima. Jedna od njih je kanadska kopanija „Orvana Minerals“, koja je započela istraživanja u planini kod španskog sela Boins u oblasti Asturije na severu Španije. Odatle se svojevremeno zlatom snabdevalo Rimsko carstvo. Kompanija očekuje da će u buduće nalazište obezbediti i do 100.000 unci zlata godišnje. Takav je i rudnik Sukari kod Crvenog mora u Egiptu koji su prvo eksploatisali Rimljani, a poslednji Britanci tokom ranog XX veka. Ponovo je otvoren 2010. godine. Ponovo su pokrenuti radovi i u rudniku Haile u južnoj Karolini, koji je tokom američkog građanskog rata snabdevao zlatom armiju i države Juga. Otvoren 1827. godine, važio je za najproduktivniji u eksploataciji zlatne rude istočno od Misisipija sve do 1865. godine kada su ga snage generala Šermana uništile. Rudnik je potom ponovo otvaran u dva navrata – tokom Prvog svetskog rata, i u 80-tim, kada su cene zlata bile na vrhuncu. Međutim, čim je vrednost zlata pala, ubrzo je zatvoren. Kompanija „Romarco Minerals“ je 2007. kupila prava, sa planom da proizvodnju započne tokom 2013. godine. Među ponovo aktiviranim  nalazištima je i rudnik Bodington u zapadnoj Australiji koji je nakon desetak godina pauze ponovo otvoren 2010.

Gde ima najviše zlata?

gold mine

Najveći proizvođači zlata su Kina, Australija (2010. je povećala proizvodnju za čak 17%), SAD, dok se među evropskim zemljama ističe Rusija (152 tone iskopanog zlata 2001. godine). Za njom slede Švedska  i Španija. Poslednjih godina dosta napreduje i Turska, koja je 2001. godine izradila 1,7 t zlata, a 2002. godine već 4,2 t. Južnoafrička Republika je početkom 70-tih godina prošloga veka proizvodila više od hiljadu tona zlata godišnje i decenijama bila na čelnoj poziciji. Poslednje 3-4 godine proizvodnja beleži pad (trenutna proizvodnja je oko 200 tona). Razlog tome su visoki troškovi eksploatacije. Naime, iako su troškovi rada i zaštite životne sredine u SAD-u i zapadnoj Evropi veći nego u manje razvijenim zemljama, u krajnjoj računici mogu biti povoljniji nego troškovi koje iziskuju nedostatak razvijene putne mreže i snabdevanja električnom energijom, što je situacija upravo u Africi. Tako je prosečna cena eksploatacije zlata u svetu 557 dolara po unci, dok je cena eksploatacije u Južnoafričkoj Republici dosta veća, 776 dolara po unci.

Zanimljivo je da je upravo u Južnoafričkoj Republici najveće i najdublje nalazište zlata. Dubine je čak i do 4000 m.  Zlato se nalazi oko nekadašnjeg mora (starosti oko 2700 miliona godina), gde su reke donosile i taložile nanose te je nastao sediment u obliku peska i šljunka koji je postao konglomerat koji sadrži zlato. Rudnik je specifičan po svojoj dubini i po uslovima rada u njemu. Svakih 33 metra temperatura raste za 1 °C. Zbog izrazito visokih temperatura na takvim dubinama, potrebni su mnogi rashladni sistemi. Temperatura u rudniku se spušta sa 55°C na 32°C, a vlažnost vazduha je skoro 100% , što čini rad izuzetno teškim.

Što se tiče naše zemlje, zlata ima u istočnoj Srbiji, okolina Bora i Zaječara ali i u okolini Raške i Medveđe. Vrednost ležišta istočne Srbije je pročenjena na preko 50 milijardi dolara.

srbija rezerve zlata

Od davnina postoji tradicija ispiranja zlata u istočnoj Srbiji. O ovome možete pogledati u serijalu ‘Zlatna groznica‘ emisije Sasvim prirodno.

2012. prema proceni Svetskog saveta za zlato, Srbija se sa svojih 14,8 t rezervi zlata nalazila na 59. mestu.

Eksploatacija pod morem

U potrazi za novim nalazištima, svetske velesile: SAD, Kina, Japan, Indija, Južna Koreja, Nemačka i Francuska su se, zahvaljujući posebnim podmornicama, okrenule i istraživanju morskog dna. Procenjuje se da su podvodna nalazišta zlata ali i srebra, platine i drugih vrednih metala bogatija od onih na povšinini. Najavljena je značajnija komercijalizacija podvodnih nalazišta za prošlu, 2013. godinu. Ipak, njihova isplativost je ponovo ispitana u odnosu na  procene koje su važile šezdesetih godina prošlog veka – kada su ova istraživanja počela da dobijaju na zamahu i kada su, na primer, SAD od 1960. do 1984. godine u tu svrhu potrošile oko 650 miliona dolara.

S druge strane Japan, zemlja bez značajnijih mineralnih izvora, otišao je korak dalje. Počeo je da otkriva pravo bogatstvo u kanalizaciji. Pogon za preradu otpada iz kanalizacije izvlači više zlata nego što se dobije iz nekih od najbogatijih svetskih rudnika. Tako u pogonu „Suwi“ severozapadno od Tokija, izvlače 1890 grama zlata na tonu spaljenog kanalizacijskog otpada. To je značajno više nego u danas jedinom operativnom japanskom rudniku Hishikari, gde se iz tone zlatne rude izvlači samo 20 do 40 grama zlata. Razlog tako velikom udelu zlata nađenog u otpadnim vodama je najverovatnije blizina
industrijske zone u kojoj se nalaze mnogobrojne fabrike koje koriste zlato. Procenjuje se da na ovaj način Japan ostvaruje prihod od oko 15 miliona jena godišnje.

 

Pronađen 95-karatni dijamant u Angoli

 

Lucapa dijamant

Lucapa veći primerci dijamanata; sa leva, 3,35, 3,90, 2,55, 1,75, 1,75, 1,45, 1,20 i 1,05 karata

Lucapa Diamond Company je nedavno otkrila dijamant od 95,45 karata u rudniku Lulo u Angoli. Lulo se nalazi oko 750 km od glavnog grada Angole – Luande, i smatra se trećim, najbogatijim rudnikom dijamanata u svetu. Inače ovo je drugi veliki dijamant pronađen u ovom rudniku. 2012. je pronađen dijamant od 131,4 karata.

Dijamant je nepravilnog oblika a njegove dimenzije  su 25mm x 20mm x 16 mm . Kompanija još uvek nije izdala zvanično saopštenje o čistoći i boji dijamanta.

Međutim, javljaju se procene da dijamant pripada tipu IIa. Dijamanti ovog tipa su izuzetno retki, a njihova glavna karakteristika je da ne sadrže azot i bor, to jest izuzetno su velike čistoće. Međutim, kompanija naglašava da kamen još uvek nije u potupunosti očišćen i da će o njgovoj čitoći moći da se govori kasnije. Takođe, tada će moći da se precizno govori i o boji. Za sada je boja kamena procenjena kao D/E, što znači izrazito bela, dok kolorimetar pokazuje braon boju.

Inače, dijamanti tipa IIa su jako traženi jer su pogodni za HPHT tretman (način dorade pod visokim pritiskom i temperaturom radi korekcije boje).

Kratka istorija iskopavanja zlata (I)

Prilikom izrade nakita veoma je važno najpre odabrati od kog metala će biti izrađeni određeni komadi nakita. Donošenje ove odluke zahteva detaljno ispitivanje: da li se nakit nosi svakodnevno ili u specijalnim prilikama, koji se metal najbolje slaže sa određenim dragim kamenom, dijamantom ili pak biserom, koliko održavanja i čišćenja zahteva određeni komad nakita?

Plemeniti metali

Za izradu nakita, onog dragocenog, se koriste plemeniti metali. To su metali koji su retki, koji su za razliku od drugih metala otporniji na korozivne procese i koji imaju izuzetno veliku vrednost. Kao što većina vas, sigurna sam već zna, u plemenite metale se ubrajaju zlato, srebro i platina. Ali, u ovu grupu spadaju još i metali iz platinske grupe. To su metali koji se nalaze u 5. i 6. grupi periodnog sistema, neposredno ispred zlata i srebra. U ovu grupu pored platine (Pt) spadaju: rutenijum (Ru), rodijum (Rh), paladijum (Pd), osmijum (Os), iridijum (Ir). Ne retko se može naići na podatak da je i bakar plemeniti metal. S obzirom da bakar ima veliku vrednost kao i široku upotrebu (koristi se i za izradu nakita), te se sa te strane može smatrati plemenitim metalom. S druge strane ako se uzme u obzir da su plemeniti metali retki, da ih nema u velikim količinama i da su otporni na korozivne procese što se ne može reći i za bakar. Stoga bakari se ne može posmatrati kao plemeniti metal.

Potraga za zlatom

Sa sigurnošću se ne može reći kada i gde je počelo kopanje zlata. Predpostavlja se da je to bilo oko 4000 godina pre nove ere, u doba neolita. Ovaj podatak potvrdjuju i arheološka istraživanja u blizini Varne, Bugarska. Naime, u grobnicama u blizini Varne su pronađeni predmeti od zlata za koje se veruje da su najstariji na svetu. Istraživanja su pokazala da grobnice datiraju iz 4700-4200 godina pre nove ere, pa se na osnovu toga zaključuje da je zlato pronadjeno u njima staro najmanje 7000 godina.

U bronzano doba zlato se najviše kopalo u Irskoj i Španiji. Postoje mnogobrojni podaci koji pokazuju da su Rimljani jako puno rudarili. Oni su prvi počeli da koriste hidraulični metod pri kopanju zlata. Eksploatacija zlata je bila pod strogim nadzorom carstva. Rimljani su svakako ostali zapamćeni i po iznajmljivanju, to jest davanju u rentu pojedinih rudnika. Zlato je imalo važnu ulogu prilikom planiranja ratnih pohoda. I ako u Britaniji postoji samo jedan rimski rudnik zlata i to u zapadnom Velsu, predpostavlja se da je zlato imalo presudni uticaj na Klaudijev pohod na Britaniju u prvom veku nove ere. Takođe, zlato je bilo primarni motiv da Rimljani napadnu Dakiju u drugom veku nove ere (Dakija ili Dacija je bila nezavisna država, a potom rimska provincija. Obuhvatala je teritoriju čija je granica na severu bila omeđena Karpatima, na jugu Dunavom, na zapadu Tisom a na istoku Dnjestarom. Danas ta teritorija odgovara Rumuniji i Moldaviji, kao i delovima Srbije, Mađarske, Bugarske i Ukrajne). Pod upravu Rimskog imperatora Justinijana, zlato je kopano na Balkanu, Anadoliji, Jermeniji, Egiptu.

U Indiji je eksploatacija zlata počela tokom II i III veka nove ere, i to pre svega u jugozapadnom delu Indije. Ekspoatacija je nastavljena i kasnije tokom dinastije Chola, IX i X vek, zatim tokom Karnata imperije, od 1336. do 1560., pa i tokom Britanske imperije.

 Kalifornijska zlatna groznica

Zlato, zlatna groznica

XIX vek je svakako zapamćen po mnogobrojnim zlatnim groznicama: Kalifornijska, Viktorijanska, Aljaska. Kalifornijska zlatna groznica (1848-1855) je počela 24. januara 1848. godine kada je James W. Marshall u blizini vodenice u kojoj je radio, pronašao komadić zlata. Vlasnik poseda John Sutter je  pokušao da “zataška” ovu vest ali, ipak se pročula.

Kalifornijske novine

Kalifornijske novine; 15. marta 1848. je objavljena vest o velikom bogatstvu zlatom u Kaliforniji

Vesti o zlatu su najpre privukele ljude iz Oregona, Havaja, Latinske Amerike (Meksiko, Čile, Peru), ali je vest odjeknula i širom sveta. Stoga, mnogi stanovnici Evrope, Azije, Australije kreću u Kaliforniju u potragu za zlatom. Smatra se da je zlatna groznica dovela u Kaliforniju oko 300 000 ljudi. Gotovo polovina njih je doslo preko mora (okeana). Putovanja su bila izuzetno teška i dugotrajna. Iz dva pravca se stizalo u Kaliforniju. Jedni su dolazili preko Atlantika, zatim zaobilazili Južnu Ameriku i stizali u Kaliforniju. Ova ruta je bila jako teška i trajala je izmedju 5 i 9 meseci. Drugi su pak preko Atlanika stizali do Panamskog prolaza, odatle zatim kanuima i mulama prelazili preko džungle i stizali na Pacifičku obalu odakle su brodovima prevoženi do San Franciska. Naravno, samo jedan deo onih koji su krenuli u potragu za zlatom je stiglo do Američkog kopna. Mnogi su stradali tokom brodoloma, bolesti, pre svega tifusa i kolere.

Velika koncentracija zlata u Kaliforniji posledica je nekada izuzetno jake vulkanske aktivnosti u ovoj oblasi. Kasnije, rečnom erozijom, velika količina zlatnih zrnaca je dospela u rečna dna. Prvi tragači za zlatom su najpre samo ispirali zlato iz rečnog mulja. Međutim, kako bi brže došli do veće količine zlata počeli su sa izgradnjom manjih brana koje bi usmerile vodu ka izgrađenim kanalima i tako delimično isušili rečno korito. Geološka istraživanja su pokazala da je na ovaj način za pet godina izvađeno oko 12 miliona unci zlata, čija je vrednost po podacima cene zlata na svetskom tržištu 2010. godine iznosila 16 milijardi dolara.

Kopanje zlata Kalifornija

U narednom stadijumu, od 1853., počinje hidraulično rudarenje. Ovaj način rudarenja zasniva se na upotrebi vode pod velikim pritiskom. Naime, crevo (cev) sa vodom pod velikim pritiskom se usmeri u zlatonosni šljunak. Šljunak potom kanalima ide kroz sito kroz koje propadaju samo najsitnije čestice među kojima je i zlato. Potom se zlato pokupi. Do sredine 1880-ih na ovaj način je izvađeno oko 11 miliona unci zlata, što je oko 340t. Na osnovu cene zlata na svetskom tržištu 2010. godine, procenjuje se da je izvađeno zlato vrednosti 15 milijardi dolara.

Zlatna groznica

I ako se groznica završila 1855., iskopavanje zlata je nastavljeno. Do kraja 1890-ih godina iskopavanje zlata sa rečnih dna uz primenu bagera je postala isplativa. Na ovaj način je iskopano oko 620t zlata (20 miliona unci, vrednosti 20 milijardi dolara).

U vreme zlatne groznice ali i tokom narednih decenija, zlato je vađeno i direktno iz stenovitih gromada, najčešće kvarca. Kada bi se zlatonostna stena izvadila, bila bi najpre usitnjena, a zatim iz tako nastalog šljunka isprano zlato. Za njegovo odvajanje od ostatka stenovite mase je korišćena voda ali i živa. Na ovaj način, do 1851., došlo se do najveće količine zlata, 118 miliona unci (3 700t).

Zlatna groznica je imala veliki uticaj na povećanje populacije, pre svega u oblasti Kalifornije. Tako je do početka groznice, San Francisko bio selo sa svega 200 stanovnika 1846. godine. Za svega 6 godina populacija mu se intenzivno povećala, to jest 1852. godne San Francisko je imao 36 000 stanovika.

Što se tiče profita, tokom zlatne groznice su mnogo više profitirali trgovci nego sami rudari. U prvim godinama groznice najbogatiji čovek je bio Samuel Brannan. Brannan je otvorio prvo otkupno mesto zlata u Sakrementu a zatim i u drugim delovima gde se intenzivno rudarilo. Naravno, i jedan broj rudara se obogatio. To su bili pre svega oni koji su u prvim godinama groznice došli u Kaliforniju. Najveći broj onih koji su kasnije došli, nije zaradio gotovo ništa. Razlog tome je bio već veliki broj rudara, velika konkurencija ali takođe, i sve veće razmirice i etnički sukobi među rudarima.

I danas, na pomen Kalifornije, svakako jedna od asocijacija je i Kalirfornijska zlatna groznica. Kao posledica brzog uspeha i sticanja bogatstva pojedinaca tokom groznice te danas postoji kult “Kalifornijskog sna”. Mnogi teže da se “dokopaju” Kalifornije ali ne da bi trazili zlato. Danas ljudi ovde traže slavu, moć, uspeh preko noći, bogatstvo. Sudeći do sada, Kalifornija i to pruža.

Pronađen 29,6-karatni plavi dijamant

Petra Diamonds  Cullinan 29,6Ct Blue Diamond

“Pronađen plavi dijamant od 29,6 karata” – vest koja je 21. januara planula na svim portalima, a moram priznati i zagolicala moju maštu.

Naime, Petra Diamonds, korporacija koja se bavi iskopavanjem dijamanata je u Južnoj Africi, u rudniku Cullinan, pronašla “nesvakidašnji” 29,6-karatni plavi dijamant.

U Petra Diamonds-u kažu:

“Dijamant je izuzetno intenzivne svetlo plave boje, velike čistoće i ima potencijala da  brušenjem dostigne izuzetnu vrednost”.

Petra Diamonds  Cullinan 29,6Ct Blue Diamond

Inače, plavi dijamanti su izuzetno retki, pa s toga i jako traženi. Rudnik Cullinan je poznat  po velikom bogatstvu dijamantima, naročito onih većih od 10 karata. U prošlosti je ovde pronađeno čak 750 dijamanata preko 100 karata, 130 dijamanata preko 200 karata, a čak četvrtina svih do sada pronađenih dijamanata je bila preko 400 karata. Da je bogatstvo ovog rudnika daleko od iscrpljenog, pokazuje i podatak da je u zadnejem polugodištu proizvodnja porasla za 31% na neverovatnih 1,64 miliona karata u periodu od 6 meseci.

Petra Diamonds od 2008. godine radi u ovom rudniku. Od tada je pronađeno nekoliko većih primeraka plavih dijamanata:

  • 39,9-karatni dijamant koji je 2008. godine prodat za 8,8 miliona dolara
  • 26,6-karatni dijamant čijim je brušenjem nastao dijamant intenzivne plave boje od 7 karata. Prodat je za 9,49 miliona dolara (1,35 miliona dolara po karatu) na Sotheby’s aukciji 2009. godine. Na taj način je postignuta najviša cena ikada po karatu  za neki dijamant i najviša cena pri prodaji plavog dijamanta. Inače, ovaj dijamant je poznat pod nazivom “Žozefinina zvezda“.
  • 4,8-karatni dijamant koji je prodat za 1,45 miliona dolara 2012. godine
  • 25,5-karatni dijamant koji je 2013. godine prodat za 16,9 miliona dolara.

Takođe, za ovaj rudnik su vezani još mnogi poznati plavi dijamanti kao što su: De Beers Centenary sirovi dijamant od 599 karata, sirovi dijamant Golden Jubilee od 755 karata i 69,42-karatni dijamant koji je Richard Burton 1969. poklonio Elizabeth Taylor.

Dijamanti koji su obeležili 2013.

Pink Star dijamant; preuzeto sa http://www.mail.com/

Pink Star dijamant; preuzeto sa http://www.mail.com

1. Pink Star Diamond

13. novembra 2013. godine na ukciji u Ženevi je prodat veoma redak dijamant roze (pink) boje. Poznat kao “Pink Star” dijamant ima 59,60 katara, ovalno je isečen (izbrušen) i postavljen na prsten.

1999. godine, kompanija De Beers je iskopala 132,5-karatni dijamant u Južnoj Africi, tačna lokacija na kojoj je pronađen dijamant nije poznata. Kompaninja Steinmetz Group je 20 meseci radila na njegovom sečenju, da bi zatim 29. maja 2003. godine roze dijamant, tada poznat kao “Steinmetz Pink”, bio po prvi put prikazan u Monaku.

2007. godine ovaj redak dijamant je prodat ali ime vlasnika niti postigunta cena, nisu objavljeni.

Pink Star dijamant; preuzeto sa http://archive.thedailystar.net/

Pink Star dijamant; preuzeto sa http://archive.thedailystar.net

Međutim, aukcijska kuća Sotheby’s je 2013. godine ponudila “Pink Star” na aukciju. Polemisalo se koliku će vrednost dijamant postići na aukciji, ali cifra koja se najčešće pominjala je bila 61 milion dolara. Naprotiv, sva očekivanja su prevaziđena. “Pink Star” dijamant od 59,60 karata je prodat za neverovatnih 83 miliona dolara. Na ovaj način je postignuta rekordna cena pri prodaji dragog kamena. Naravno, ime novog vlasnika nije objavljeno.

Ovom prilikom je oboren i rekord od 47,75 miliona dolara, postigunt 2010. godine prilikom prodaje dijamanta. Naime, 16. novembra 2010. godine, aukcijska kuća Sotheby’s je organizovala prodaju 24,78 karatnog dijamanta, roze boje, koji su mnogi stručnjaci okarakterisali kao “najveći dijamant svih vremena”. Prošlost ovog dijamanta malo je poznata. Nije poznato sa sigurnošću ni gde i kada je otkriven. Poznato je samo da je 1950. godine Harry Winston kupio ovaj dijamant za jednog kolekcionara, u čijem je posedu ostao do 2010. godine kada je i ponuđen na aukciji. Dijamant je isečen u obliku pravougaonika ili poznatiji “ emerald cut” i postavljen u prsten od platine, na kome su još dva obla dijamanta sa strane.

Graff Pink dijamant; preuzeto sa http://www.diffractiondiamonds.com/

Graff Pink dijamant; preuzeto sa http://www.diffractiondiamonds.com

Pre aukcije se špekulisalo da će dijamant postići cenu od 27 do 38 miliona dolara. Neočekivano, na auciji je postiguna cena od neverovatnih 46 miliona dolara, čime je postigunt rekord. Za samo tri godine postignut je novi rekord od 83 miliona dolara, prilikom prodaje već pomenutog “Pink Star” dijamanta.

Do 2010. godine roze dijamant nije imao ime. S obzirom da ga je kupio Laurence Graff, izuzetno poznat juvelir, poznat i kao “ kralj dijamanata”, roze dijamant je nazvan po njemu “Graff Pink” dijamant.

 2. Dijamanti iz Bocvane

2013. godina je sigurna bila jako uspešna za kompaniju Lucara Diamond Corp. Naime, ova kompanija je u rudniku Karowe u Bocvani, otkrila 257-karatni dijamant. Ovo je 14-i dijamant veći od 100 karata otkriven u ovom rudniku. Inače smatra se da se Karowe rudnik nalazi u oblasti koja je izuzetno bogata dijamantima. Ovaj podatak potvrđuje i još jedan otkriven dijamant tokom prošle godine. Radi se o dijamantu od 239 katara koji je otkriven u istom rudniku tokom marta.

257,24-karatni-dijamant-iz-Bocvane; preuzeto sahttp://www.jckonline.com/

257,24-karatni dijamant iz Bocvane; preuzeto sahttp://www.jckonline.com

239-karatni dijamant iz Bocvane; preuzeto sa http://www.jckonline.com/

239-karatni dijamant iz Bocvane; preuzeto sa http://www.jckonline.com

Svi dijamanti biće poslati u Antverpen i tamo prodati.

Inače, o kvalitetu ovih dijamanata se samo nagađa, pošto nema zvaničnih obaveštenja o nihovim karakteristikama, to jest o boji i čistoći.

Predviđa se da će veći, 257-karatni dijamant, biti prodat za oko 6 miliona dolara. Do ove cifre se došlo najverovatnije na osnovu toga sto je kompanija Lucara tokom godine prodajom svojih većih primeraka dijamanata dobijala oko 24 hiljada dolara po karatu.

 

 

3. Plavi dijamant

5,3-karatni plavi dijamant; preuzeto sa http://www.natureworldnews.com/

5,3-karatni plavi dijamant; preuzeto sa http://www.natureworldnews.com

24. aprila 2013. godine u Londonu je održana aukcija na kojoj je za 9,6 miliona dolara prodat prsten sa veoma retkim tamno plavim dijamantom. Sama vrednost dijamanta je 1,8 miliona dolara po kataru. Inače, dijamant ima 5,3 karata. Ovo je najskuplji plavi dijamant svih vremena. Prethodni rekord je držao dijamant čija je vrednost bila 1,68 miliona dolara po karatu. Plavi dijamant je ugrađen u prsten koji je dizajnirala kuća Bulgari, najverovatnije još davne 1965. godine.

Plavi dijamanti su izuzetno retki, pa stoga i postižu na aukcijama tako visoke cene. Ovi dijamanti se često nazivaju i fensi plavi. Ovaj izraz fensi (eng. fancy) se odnosi na tamnu, intenzivnu boju dijamanta. Inače plava boja dijamanta potiče od atoma bora koji se nalaze u samom dijamantu.

4. Crveni dijamanti

2013. godina će sigurno ostati zapamćena po aukciji 3 tamno crvena dijamanta, ukupno 1,56 katara. Crveni ili takozvani “fancy red” dijamanti su izuzetno retki. U toku više od 20 godina, Geološki Institut Amerike je samo 6 dijamanata kalasifikovao kao “Fancy Red”.

Crveni-'fancy red' dijamanti; preuzeto sa http://www.fancydiamonds.net

Crveni-‘fancy red’ dijamanti; preuzeto sa http://www.fancydiamonds.net

5. Princie Diamond

Princie dijamant od 34,65 karata je pronađen gotovo pre 300 godina u rudniku Golconda, sever Indije. Aukcijska kuća Christie’s navodi podatak da je ovo treći najveći roze (pink) dijamant u svetu posle Darya-ye Noor i Noor-ol-Ain dijamanta, koji su isečeni od istog 242-karatnog roze dijamanta i oba su deo Iranske kraljevske kolekcije nakita. Drugi najpoznatiji roze dijamant je već pomenuti “Pink Star” dijamant.

Darya e noor dijamant; preuzeto sa http://en.wikipedia.org

Darya e noor dijamant; preuzeto sa http://en.wikipedia.org

Noor-ol-Ain dijamant; preuzeto sa http://atiaraaday.blogspot.com

Noor-ol-Ain dijamant; preuzeto sa http://atiaraaday.blogspot.com

Geološki Institut Amerike je radio na proceni ovog dijamanta, koga inače karatkteriše jedinstvena pojava. Naime, kada se izloži ultravioletnoj svetlosti on postaje svetlo narandzasto-crvene boje. GIA (Geološki Institut Amerike) navodi da je upravo ova pojava i karakteristična za dijamante sa Indiskog područja. Kroz institut je prošlo preko 7 miliona dijamanata a samo njih 40-ak je pokazalo ovu pojavu. Među njima Princie dijamant je najveći rozi dijamant kod koga je uočena ova pojava.

Dugo vremena ovaj dijamant je bio u vlastinštvu kraljevske porodice Indije. 1960. godine je ponuđen na aukciji u Londonu. Kupilo ga je Van Cleef & Arpels za 46 hiljada funti.

Princie dijamant; preuzeto sa http://gbjewelers.com/

Princie dijamant; preuzeto sa http://gbjewelers.com

16. aprila 2013. godine, posle više od 50 godina, aukcijska kuća Christie’s je ovaj dijamant ponovo ponudila na aukciji. Procene su bile da ce dijamant dostići cifru od 45 miliona dolara. Međutim, tokom aukcije se došlo do cifre od 39,3 miliona dolara. Bez obzira na to, ovo je naskuplji dijamant ikada iz Golconda rudnika, a takođe i najskuplji dijamant koji je prodala aukcijska kuća Christie’s.