Srebro (III) – upotreba

srebrni nakit

Srebrni nakit kuće Corazon Latino

Srebro je plemeniti metal koji ima široku upotrebu od davnina. Stari Grci i Rimljani su ga koristili za sprečavanje infekcija. Tokom srednjeg veka se koristilo za dezinfekciju hrane i pića tokom njihovog skldištenja, ali i za lečenje opekotina i rana. Tokom XIX veka, mornari su ubacivali srebne novčiće u burad sa vinom i vodom kako bi izvršili dezinfekciju. Upotrebu srebra za dezinfekciju hrane i pića 1920. je odobrio U.S Food and Drug Administration. Pored ovih antibakterijskih svojstava srebro se nekada koristilo za izradu novčića, različitih predmeta i nakita, za šta se i danas najčešće koristi. srebrni escajg

srebrna figurica Svakim danom se sa tehnološkim napretkom otkrivaju i nove primene ovog plemenitog metala. Njegova široka primena je posledica dobrih karakterisitka:

  • za razliku od zlata, ovag plemenitog metala ima više, pa je stoga i znatno jeftiniji
  • može se transformisati i koristiti u obliku praha, paste, soli, ljuspica, žica
  • spada u najbolje provodnike toplote i elektriciteta te je široko zastpuljeno u elektronskoj industiriji
  • ima antibakterijska svojstva, ne toksičan je, te se koristi u medicini
  • zbog velikog sjaja i refleksije je pogodan za izradu nakita, escajga, ogledala, solarnih panela, fotografija
  • jedna od zanimljivih primena srebra je u svrhu “zasejavanja” oblaka kako bi se izazvale padavine. Tako je za ceremoniju otvaranja Olimpiskih igara u Pekingu bilo ispaljeno preko 10 000 raketa srebro jodida kako bi kiša pala pre ceremonije otvaranja.

Srebro Grafikon

Srebro se najviše koristi u tri oblasti:

  1. industrija
  2. nakit i dekoracija
  3. investicioni zalog (srebrne poluge, srebrnjaci), medalje

    sochi silver medal

    Srebrna medalja sa ovogodišnjih Zimskih olimpijskih igara

U ove tri oblasti se iskoristi čak 95% godišnje proizvodnje srebra. Još puno zanimljivosti o ovom plemenitom metalu možete pročitati u tekstu o istoriji iskopavanja srebra kao i u tekstu o legurama i održavnju srebrnog nakita.

Srebro (II) – legure, oksidacija i održavanje

Prema podacima iz 2010., za proizvodnju srebnog nakita je utrošeno 167 miliona unci srebra. Ovaj metal je jako dobar za izradu nakita jer je prilagodljiv, sjajan, dobro reflektuje svetlost. Čisto srebro je dosta mekano tako da se za ovu namenu koriste legure i to najčešće u odnosu 92,5% srebro i 7,5% neki drugi metal, najčešće bakar. Stoga je na srebnom nakitu utisnut žig 925. Međutim legura može biti izrađena i u drugom odnosu metala, pa se sreću i žigovi 950 i 800. Kod nas se uglavnom prodaje srebro 925. Ono se često naziva i sterling srebro.

Kao i sa drugim nakitom i prilikom nošenja srebra, ono vremenom gubi sjaj. Pored toga vremenom srebro prekriva tanak, crkast sloj. Ovo je posledica oksidacije srebra. Oksidacija može da da zanimljiv izgled starinskom nakitu, dodatnu draž patiniranom nakitu od srebra, ali na modernom nakitu jednostavnog dizajna može izgledati jako loše. Na oksidaciju srebra utiču klima, znoj, kozmetika i parfemi koje koristimo.

Proces oksidacije srebra počinje tako što nakit polako gubi sjaj, dobija žućkastu boju, pa vremenom tamni do crne. 999FS (fine silver) srebro će svakako početi da oksidiše sporije od 925 srebra, zato što ne sadrži legure drugih metala, kao što je bakar. Sam proces od žute, preko narandzaste i drugih boja, pa do crne traje mnogo duže na srebru 999 nego 925. Bakar sam po sebi lako i brzo oksidiše. Međutim, to ne znači da čisto srebro neće nikada potamniti.

Koje vrste oplata se koriste za srebrni nakit?

Za razliku od zlata i platine, koji su vrlo stabilni, srebro je prilično nestabilno i vrlo brzo reaguje sa kiseonikom. Zato se srebro često oblaže oplatom od nekog drugog metala, kako bi se zaštitilo od tamnjenja. Za oblaganje nakita od srebra se najčešće koriste oplate od nikla i rodijuma. Oplata od nikla nakitu daje svetliju boju, dok je oplata od rodijuma tamnija. Oblaganje rodijumom  je znatno skuplja varijanta. Neretko se koristi i za oblaganje nakita od belog zlata i platine. Nakit sa ovom oplatom je skuplji i kvalitetniji, jer ga mnogo bolje štiti. Srebrni nakit može biti i bez ikakve oplate. Ono će brzo i lako oksidisati, pa se na ovaj način postiže starinski izgled nakita.

Kako čuvati i čistiti nakit od srebra?

Ukoliko duže vreme nećete nositi određeni komad nakita od srebra odložite ga u platnenu vrećicu, kutijicu ili u kesicu, koju je moguće hermetički zatvoriti, i to na mestu koje nije izloženo sunčevoj svetlosti. Kada dođe u dodir sa sunčevom svetlošću ili toplotom, veoma često se događa da počne da žuti.

Što se tiče čišćenja srebra, postoje najrazličitije metode. U većini slučajeva će vam biti dovolja krpica za poliranje. Njome ćete povratiti sjaj i skinuti prljavštinu sa naktia. Ne pokušavajte da skinete prljavštinu noktom ili žicom za sudove. Uplopastićete nakit!

Jedna od efikasnijih metoda je sledeća: zagrejati malo vode, staviti kašičicu sode bikarbone. Ostaviti  da voda lagano ključa i ubaciti nakit. Povremeno vadite nakit da bi ste videli kako napreduje proces čišćenja. Kada se nakit izbeli, izvaditi ga, osušiti i ispolirati krpicom. Ovaj metod ne primenjivati na nakitu koji sadrži kamenje, sintetičku smolu,emajle.

Naravno, najsigurnije je da povremeno odnesete svom zlataru nakit i on će ga najbolje očistiti.

Prilikom kupovine nakita budite oprezni. Na tržištu postoje puno posrebrenog nakita. Neretko sadrži čak i žig 925. Stoga, najiskerenija preporuka: prilikom kupovine birajte renomirane radnje, u kojima rade stručnjaci od kojih možete dobiti najbolje i najiskernije odgovore vezane za određeni nakit. Za svoj novac dobićete najkvalitetniji nakit koji će se dugogodišnjim nošenjem svakako isplatiti.

U zlatari Andrejević možete naći srebrni nakit španskog brenda Luxenter. Nakit je izrađen od 925 srebra, izuzetnog kvaliteta, dekorisan sintetičkim i prirodnim kamenjem.

mindjuse i prsten-luxenter

prstenje kolekcija luxenter andrejevic

prstenje kolekcija luxenter andrejevic

prstenje kolekcija luxenter andrejevic

Takođe, ovde možete naći i nakit italijanskog brenda Chimento.

andrejevic chimento

andrejevic chimentoU zlatarama Stefanović i Topalović možete pronaći nakit italijanskog bredna Ti Sento. Nakit je jako moderan, ukrašen perlama, Swarovski kristalima i poludragim kamenjem.

ti sento

Ti Sento

Ti sento srebro i roze zlato

ti sento prstenje

Ti Sento

ti sento

ti sento prstenje

 

Stefanovic

Zlatara Stefanović

stefanovic srebro, pozlata, prirodni kamen

Zlatara Stefanović

stefanovic srebro, pozlata, cirkoni, prirodni kamen

Zlatara Stefanović

Poslednja dva prstena su srebro sa pozlatom.

Srebro (I)

srebrna poluga

Srebro Ag, je beo, sjajan metal koji se ubraja u grupu plemenitih metala. Prelazni je metal 5. periode. Mekano je, rastegljivo i lako se kuje tako da ga je moguće lako oblikovati i izvračiti u tanke žice i folije te se stoga od davnina jako puno koristi. Topi se na temperaturi od 960°C. Isparavanje počinje na temperaturi oko 850°C, dok ključa na 2193°C. Jako je dobar provodnik toplote i elektriciteta. U čistom stanju je suviše mekano te se s toga izrađuju legure (najčešće kombinacija srebra i bakra). Tako je britanski novac pre 1919. imao 92% srebra. Ovakvi srebrnjaci su se dosta krivili pošto su bili mekani te je 1920. količina srebra smanjena. Za izradu novca je počela da se koristi legura od 50% srebra, 40% bakra i 10% nikla. Ukoliko srebro duže stoji na vazduhu počinje da oksidiše. Ovaj proces se prepoznaje po tankom crnom sloju koji prekriva predmet od srebra. Više o tome kako očistiti i povratiti sjaj srebrnim predmetima biće reči u nekom od narednih postova.

Britanski srebrni novčić težine 1 unce

Britanski srebrni novčić težine jedne unce

Srebro kroz istoriju

Postoje podaci da je do XXI veka proizvedeno oko 1,26 miliona t srebra od čega je čak polovina iskopana u poslednjih šest decenija XX veka.

Za razliku od zlata, mali deo ovog plemenitog metala se iskopava u specijalnim rudnicima srebra. Više od 2/3 srebra u svetu se proizvodi kao nusproizvod iskopavanja olova, bakra i cinka. Interesantan je podatak da su ljudi poznavali postupak odvajanja srebra od olova pre više od 5 000 godina.

Elem, pođimo redom:

  • 3 000 godina p.n.e srebro je prvi put iskopano u Anatoliji (Turska). Ova prva nalazišta srebra su bila dragoceni resurs za civilaicacije koje su se razvijale na Bliskom Istoku, Kritu i Grčkoj
  • oko 1 200. godine p.n.e otkrivena su bogata nalazišta ove rude u Grčkoj (Lavriolski rudnici na krajnjem jugu Grčke)
  • oko 100. godine n.e Iberijsko poluostrvo postaje najveći proizvođač srebra. Čitavo Rimsko carstvo snabdevalo se srebrom iz Španije. Trgovina srebrom je bila usmerena ka Aziji
  • usled Mavarske invazija na Španiju, bilo je neophodno pronaći nova ležišta srebra i to u Srednjoj Evropi. U periodu 750-1 200. godine je otkriveno par bogatih ležišta u Nemačkoj ali i Istočnoj Evropi
  • tokom 500 godina, između 1000. i 1500. godine, proizvodnja srebra intenzivno raste. Razlog tome su mnogobrojni rudnici gde se ova ruda eksprolatiše ali i usavršavanje tehnologije iskopavanja
  • veliki uticaj na dalju eksploataciju ali i sve veću upotrebu srebra imaće osvajanje Novog sveta 1492. Novootkrivena nalazišta srebra svojim bogatsvom su zasenila sva do tada poznata. Tako u  periodu 1 500-1 800. godine Peru, Bolivija i Meksiko učestvuju sa čak 85% u svetkoj proizvodnji ovog metala. U narednom periodu otkrivena su još neka nalazišta od kojih je najznačajnije ono u Nevadi (Comstock Lode). Svuda u svetu proizvodnja srebra raste tako da je do 1870-ih proizvodnja na godišnjem nivou iznosila između 40 i 80 miliona unci
  • vrlo je značajan period 1876-1920. kada dolazi do intenzivnog tehnološkog razvoja ali i otkrića novih, izuzetno bogatih ležišta. Poslednjih decenija XIX veka proizvodnja srebra ide i do 120 miliona unci godišnje
  • u periodu 1900-1920. su otkrivena bogata ležišta u Kanadi, SAD-u, Meksiku, Japanu, Africi, Australiji pa stoga svetska proizvodnja raste za 50%
  • XX i XXI vek karakteriše intenzivan tehnološki razvoj koji je sa druge strane doprineo i povećanju proizvodnje srebra. Danas, 5 000 godina posle početka kopanja srebra, na globalnom nivou proizvodnja ovog plemenitog metala iznosi oko 671 miliona unci godišnje.

Najveći svetski proizvođači srebra su Meksiko (2012. proizveo 162 miliona unci),Kina i Peru. Veliki proizvođači su i Australija, Rusija, Poljska, Bolivia, Čile, SAD.

Minnie Mouse kolekcija

Chamilia bracelet

Ukoliko ste ljubitelj Disney junaka, onda je ovo prava poslastica za vas. Naime, Chamilia je u saradnji sa Disnijem predstavila novu kolekciju inspirisanu prvom Disney damom, Minnie Mouse. Kolekciju sačinjavaju ogrlice, narukvice, perlice, minđuše koje će vas, sigurna sam, podsetiti na bezbrižno detinjstvo puno smeha i sanjarenja.

Minnie Mouse kolekcija je izrađena od srebra i ukrašena murano staklom, Swarovski kristalima, gravurom, cirkonima.

Po meni najupečatljiviji deo kolekcije su prekrasne minđuše u vidu prepoznatljive Minnie mašne.

Minnie Mouse earings

Minnie minđuše ukrašene Swarovski kristalima

Ljubitelji ne samo Minnie već i drugih Disney junaka mogu uživati i praveći sopstvenu, jedinstvenu narukvicu sa  perlicama.

Chamilia bracelet

Inače, Chamilia je brend koji je prepoznatljiv po narukvicama i najrazličitijim tematskim perlicama. Celu Minnie Mouse kolekciju ali i sve ostale možete videti ovde.