Zlato

Zlato je mek, plemeniti metal žute boje koji je veoma otporan na hemijske uticaje. Visokog je sjaja, rastegljivo, dobar provodnik toplote i elektriciteta. Velike je gustine: 19 x veće od vode, 2,5 x veće od gvožđa ili bakra, skoro 2 puta veće od srebra ili olova. Najviše se koristi za izradu nakita kao i u industriji. U nastavku stranice saznajte još puno zanimljivih činjenica vezanih za ovaj plemeniti metal, gde ga i koliko ima, kako doći do njega, kao i o Kalifornijskoj zlatnoj groznici.

Koliko ima zlata i kako doći do njega?

Koliko zlata je do sada iskopano? Kolike su zalihe i kako to znamo?

Sa sigurnošću se ne može tvrditi kolike su stvarne rezerve ni jedne rude pa tako ni zlata. Pojedine procene govore da je tokom ljudske istorije iskopano između 120.000 i 140.000 t zlata a da su preostale rezerve, do kojih bi se moglo doći sa prihvatljivim troškovima, oko 50.000 t.

Ukoliko bi svo iskopano zlato prikupili na jednom mestu i od njega napravili kocku, kolika bi ona bila?

zlato

I tu postoje različite procene. Po nekima, ta zlatna kocka bi ima strane izmađu 20 i 20,7 m dok bi po drugima bila gotovo duplo veća, sa stranama od 50 m . Postavlja se pitanje zašto se ove brojke toliko razlikuju. Neka od objašnjenja su:

  •  zlato se jako dugo eksploatiše, po nekim podacima već više od 6 000 godina. Prvi zlatni novčići skovani su oko 550. godine p.n.e. za vreme vladavine Kreza, poslednjeg kralja antičke Lidije, provincije u današnjoj Turskoj. Zbog njegovog izuzetnog bogatstva i danas u velikom broju jezika postoji izreka „bogat kao Krez“. Ovi zlatni novčići velikom su brzinom postali prihvaćeni kao način plaćanja trgovcima i unajmljenim vojnicima na Mediteranu
  • procenjuje se da je do 1492. godine, kada je Kolumbo zaplovio ka Americi, eksploatisano oko 12 780 t zlata. Mnogi se ne slažu sa ovom brojkom jer su primitivne tehnike iskopavanja zlata bile u upotrebi sve do Srednjeg veka. Na taj način se moglo doći do mnogo manje količine finalnog proizvoda pa je i shodno tome realna cifra iznosila samo 297 t. Sa druge strane, mnogi smatraju da je ova cifra previše mala
  • zabunu pravi i odsustvo podataka o količini zlata koje je ostavljeno u egipatskim piramidama. Na primer, samo  u Tutankamonovom kovčegu je bilo 1,5 t zlata, a veliki broj grobnica je otvoren i pokraden pre nego što su istoričari stigli da o njihovim bogatstvima naprave bilo kakav spisak
  • Kina ne otkriva tačne cifre o tome koliko zlata poseduje i koliko iskopa svake godine. Sa druge strane, u nekim zemljama poput Kolumbije postoji i dosta ilegalnog iskopavanja.

Prema procenama organizacije Gold Standard Institute, kada bi ispraznili sve banke i sve kutije za nakit, našli bi ne manje od 2,5 miliona t zlata, iako je ovu brojku teško podupreti dokazima.

zlato

Kako se dobija zlato?

Ako se pronađu zalihe zlata u količini koja je ekonomski interesantna, može se započeti kopanje. Kopanje rude se vrši na površini (kamenolom) ili dubinski. Sastoji se iz bušenja, miniranja, utovara i prevoza. Današnji način rada je mehanički i automatizovan, zasnovan na velikim, energetski ne previše zahtevnim i pouzdanim mašinskim i transportnim uređajima.

Zatim sledi prerada, koja se sastoji iz drobljenja, mlevenja i separacije zlata od rude. Način prerade zavisi od osobine rude. Često se zlato nalazi u smeši sa drugim metalima. Iz ovakvih se ruda zlato dobija hidrometalurgijskim putem (u pećima za topljenje). Zlato je moguće dobiti i uz pomoć gravitacione sile na stabilnim stolovima („ispiranjem“), takođe i uz pomoć cijanida. Procesi cijanizacije se koriste više od sto godina sa ciljem da poboljšaju rezultate dobijanja zlata i da eliminišu korišćenje metode amalgamacije sa živom. Cijanid je jedinjenje koje ima sposobnost odvajanja zlata i srebra od rude već pri veoma niskoj koncentraciji. U tom procesu se stvara kompleks zlata, cijanida i aktivnog uglja. Zatim se iz uglja dobija metal na primer elektrolitičkim procesom.

Nakon završeong iskopavanja nalazište se rekultiviše. Nakon procesa rekultivacije, koji zavisi od karaktera površine zemljišta, nalazišta se uređuju pokrivanjem zemljom ili se poplave vodom. Najvažnije je sprečiti rasprašivanje finih čestica u vazduh. Prostor koji nastane može se prilagoditi  korišćenju u druge svrhe: pošumljavanje, rekreacija i druge.

Savremena zlatna groznica

Svet ponovo trese zlatna groznica! Sve je više pojedinaca koji intenzivno tragaju za zlatom u Kaliforniju ali i kompanija koje se vraćaju antičkim nalazištima. Sa druge strane, sve je više onih koji tragaju i pod morem, pa čak i u kanalizaciji.

gold
Američko udruženje tragača za zlatom napominje da se broj članova udruženja godišnje uvećava i za 20%, tako da se nekoliko poslednjih godina može uporediti sa periodom oko 1849. godine i početkom američke zlatne groznice. Taj rast se može pripisati recesiji i više-manje stabilnom cenom zlata. U Kaliforniji je broj registrovanih individualnih lovaca na zlato drastično uvećan, ali se može samo predpostavljati koliki je taj broj u celoj Americi s obzirom da pojedine američke države ne zahtevaju registraciju.

Danas se sve dublje kopa pod zemljom, a ruda se drobi mehanički i stavlja u hemikalije koje izdvajaju zlato. Zato se mnoge kompanije, koje raspolažu najsavremenijom tehnologijom, vraćaju starim nalazištima. Jedna od njih je kanadska kopanija „Orvana Minerals“, koja je započela istraživanja u planini kod španskog sela Boins u oblasti Asturije na severu Španije. Odatle se svojevremeno zlatom snabdevalo Rimsko carstvo. Kompanija očekuje da će u buduće nalazište obezbediti i do 100.000 unci zlata godišnje. Takav je i rudnik Sukari kod Crvenog mora u Egiptu koji su prvo eksploatisali Rimljani, a poslednji Britanci tokom ranog XX veka. Ponovo je otvoren 2010. godine. Ponovo su pokrenuti radovi i u rudniku Haile u južnoj Karolini, koji je tokom američkog građanskog rata snabdevao zlatom armiju i države Juga. Otvoren 1827. godine, važio je za najproduktivniji u eksploataciji zlatne rude istočno od Misisipija sve do 1865. godine kada su ga snage generala Šermana uništile. Rudnik je potom ponovo otvaran u dva navrata – tokom Prvog svetskog rata, i u 80-tim, kada su cene zlata bile na vrhuncu. Međutim, čim je vrednost zlata pala, ubrzo je zatvoren. Kompanija „Romarco Minerals“ je 2007. kupila prava, sa planom da proizvodnju započne tokom 2013. godine. Među ponovo aktiviranim  nalazištima je i rudnik Bodington u zapadnoj Australiji koji je nakon desetak godina pauze ponovo otvoren 2010.

Gde ima najviše zlata?

gold mine

Najveći proizvođači zlata su Kina, Australija (2010. je povećala proizvodnju za čak 17%), SAD, dok se među evropskim zemljama ističe Rusija (152 tone iskopanog zlata 2001. godine). Za njom slede Švedska  i Španija. Poslednjih godina dosta napreduje i Turska, koja je 2001. godine izradila 1,7 t zlata, a 2002. godine već 4,2 t. Južnoafrička Republika je početkom 70-tih godina prošloga veka proizvodila više od hiljadu tona zlata godišnje i decenijama bila na čelnoj poziciji. Poslednje 3-4 godine proizvodnja beleži pad (trenutna proizvodnja je oko 200 tona). Razlog tome su visoki troškovi eksploatacije. Naime, iako su troškovi rada i zaštite životne sredine u SAD-u i zapadnoj Evropi veći nego u manje razvijenim zemljama, u krajnjoj računici mogu biti povoljniji nego troškovi koje iziskuju nedostatak razvijene putne mreže i snabdevanja električnom energijom, što je situacija upravo u Africi. Tako je prosečna cena eksploatacije zlata u svetu 557 dolara po unci, dok je cena eksploatacije u Južnoafričkoj Republici dosta veća, 776 dolara po unci.

Zanimljivo je da je upravo u Južnoafričkoj Republici najveće i najdublje nalazište zlata. Dubine je čak i do 4000 m.  Zlato se nalazi oko nekadašnjeg mora (starosti oko 2700 miliona godina), gde su reke donosile i taložile nanose te je nastao sediment u obliku peska i šljunka koji je postao konglomerat koji sadrži zlato. Rudnik je specifičan po svojoj dubini i po uslovima rada u njemu. Svakih 33 metra temperatura raste za 1 °C. Zbog izrazito visokih temperatura na takvim dubinama, potrebni su mnogi rashladni sistemi. Temperatura u rudniku se spušta sa 55°C na 32°C, a vlažnost vazduha je skoro 100% , što čini rad izuzetno teškim.

Što se tiče naše zemlje, zlata ima u istočnoj Srbiji, okolina Bora i Zaječara ali i u okolini Raške i Medveđe. Vrednost ležišta istočne Srbije je pročenjena na preko 50 milijardi dolara.

srbija rezerve zlata

Od davnina postoji tradicija ispiranja zlata u istočnoj Srbiji. O ovome možete pogledati u serijalu ‘Zlatna groznica‘ emisije Sasvim prirodno.

2012. prema proceni Svetskog saveta za zlato, Srbija se sa svojih 14,8 t rezervi zlata nalazila na 59. mestu.

Eksploatacija pod morem

U potrazi za novim nalazištima, svetske velesile: SAD, Kina, Japan, Indija, Južna Koreja, Nemačka i Francuska su se, zahvaljujući posebnim podmornicama, okrenule i istraživanju morskog dna. Procenjuje se da su podvodna nalazišta zlata ali i srebra, platine i drugih vrednih metala bogatija od onih na povšinini. Najavljena je značajnija komercijalizacija podvodnih nalazišta za prošlu, 2013. godinu. Ipak, njihova isplativost je ponovo ispitana u odnosu na  procene koje su važile šezdesetih godina prošlog veka – kada su ova istraživanja počela da dobijaju na zamahu i kada su, na primer, SAD od 1960. do 1984. godine u tu svrhu potrošile oko 650 miliona dolara.

S druge strane Japan, zemlja bez značajnijih mineralnih izvora, otišao je korak dalje. Počeo je da otkriva pravo bogatstvo u kanalizaciji. Pogon za preradu otpada iz kanalizacije izvlači više zlata nego što se dobije iz nekih od najbogatijih svetskih rudnika. Tako u pogonu „Suwi“ severozapadno od Tokija, izvlače 1890 grama zlata na tonu spaljenog kanalizacijskog otpada. To je značajno više nego u danas jedinom operativnom japanskom rudniku Hishikari, gde se iz tone zlatne rude izvlači samo 20 do 40 grama zlata. Razlog tako velikom udelu zlata nađenog u otpadnim vodama je najverovatnije blizina
industrijske zone u kojoj se nalaze mnogobrojne fabrike koje koriste zlato. Procenjuje se da na ovaj način Japan ostvaruje prihod od oko 15 miliona jena godišnje.

 

Zlato (II)

Od davnina, zlato predstavlja statusni simbol bilo da je u obliku nakita, zlatnika ili pravih umetničnih dela.

gold

Hemijska oznaka zlata je Au (aurum na Latinskom znači sjaj izlazećeg sunca, zore), sa atomskim brojem 79. To je prelazni metal, 6. periode.

Prepoznatljive je žute boje i jakog sjaja, mekano je, jako rastegljivo, a uz to i vrlo žilavo pa je pogodno za kovanje. Ima znatnu specifičnu težinu, dosta visoku temperaturu topljenja (1064,18°C) i ključanja (2856°C) i srazmerno malu tvrdoću. Tegljivost i kovanost zlata je izuzetna, pa se s toga od 1 gr zlata može izvući žica dužine 3 km, dok se kovanjem i valjanjem mogu dobiti listići debljine do 0,0001 mm. Ovakvi listići su i do 500 puta tanji od ljudske dlake. Listići mogu biti i od srebra i paladijuma. Zlatni listići se koriste za pozlaćivanje gipsa, plastike, kamena ili drveta i to lepljenjem po površini. Takođe, sve se češce koriste i u kozmetičke svrhe.

zlato u kozmeticke svrhe

Najčešće se ovom tehnikom presvlače ikone kao i drugi ukrasni predmeti. Dužina trajanja pozlate zavisi od debljine listića i od primene predmeta. Naravno, ovaj način pozlate koristi se za predmete koji nisu izloženi trenju bilo koje vrste.

Zlato je dobar provodnik toplote i elektriciteta, a takođe intenzivno reflektuje ultracrveno zračenje. Lako gradi legure i ne reaguje na vazduhu. Bez mirisa i ukusa je, što je posledica otpornosti na korozivne procese. Usled toga, zlato je otporno i na sve kiseline. Rastvara se jedino u carskoj vodi.

U prirodi, zlato je uglavnom rasprostranjeno u vidu zrnaca ili zlatnih žila i to u kvarcinim stenam ili pak u kvarcnom pesku nastalom raspadanjem stena. Nije redak slučaj da se javi i zajedno sa drugim metalima.

Težina plemenitih metala, pa stoga i zlata, se izražava u uncama. 1 unca iznosi 31,10 gr. Količina (udeo) zlata u različitim legurama (kombinacija zlata i nekog drugog metala, npr. srebra) se meri u karatima (K). 24-karatno zlato je čisto zlato. S obzirom da je čisto zlato izuzetno mekano, tesko za obradu, ono se ne koristi za izradu nakita. Zato se započelo s mešanjem metala kako bi se dobile legure koje bi zlato učinile tvrđim, a ne bi mu smanjile sjaj. Danas su uobičajene legure zlata sa srebrom,bakrom ili pak paladijumom. Usled toga, za izradu nakita se koristi 22K, 18K, 14K ili pak 10K zlato. Postoji još i 8K i 9K zlato, ali ono nije bas uobičajeno u Evropi.

Uobičajeni žigovi na zlatnom nakitu su 585 ili 750. Takav žig predstavlja promile zlata u leguri metala. Ako na zlatnom nakitu vidite pak žig 14K ili 18K, to isto govori o finoći zlata u karatima. Oznaka 585, znači da u tom metalu ima 585 promila zlata ili 58,5% zlata. Zlato sa žigom 585 je 14-karatno zlato, jer od tradicionalno gledano ukupno 24 dela u metalu, 14 delova su zlato, ostalih 10 delova su neki drugi metali. Oznaka 750, znači da u tom metalu ima 750 promila zlata ili 75% zlata. Zlato sa žigom 750 je 18-karatno zlato, jer od tradicionalno gledano ukupno 24 dela u metalu, 18 delova su zlato, ostalih 6 delova su neki drugi metali.

Koje je boje zlato?

Legure zlata

U zavisnosti od toga koji metali se dodaju zlatu, ono može biti različite boje. Najrasprostranjenije je žuto zlato. Ono se kombinuje sa bakrom.U kom odnosu se mešaju zlato i bakar, boja može varirati od roze do crvene boje. Tokom XIX veka u Rusiji je naročito bilo popularno zlato sa velikim sadržajem bakra (žuto-crvenkaste boje). Neretko se ovakvo zlato označava imenom  ‘Rusko zlato‘. Ukoliko se legura pravi od zlata i paladijuma,mangana ili nikla, ona će biti bele boje (belo zlato). Ovi metali se mešaju u različitom odnosu u zavisnosti od namene same legure. Uglavnom se za prstenje koristi legura zlato-nikal (veoma čvrsta). Sa druge strane ukoliko prsten krasi i neki kamen pogodnija je legura zlato-paladijum, jer je mekša i boje drži kamen. Međutim, uglavnom se izrađuju legure od 90% zlata i 10% nikla. Neretko se dodaje i bakar kako bi se poboljšala savitljivost. Međutim, kako je nikal toksičan, neke zemlje Evrope ne dozvoljavaju proizvodunju ovakvih legura. Ređe se zlatu dodaju mangan, aluminijum, gvožđe, indijum pri čemu nastaju najrazličitije boje. Pa tako zlato može biti plavo, zeleno, crno, ljubičasto.

prsten pink zlato

Pink zlatan prsten sa akvamarinom

prsten plavo zlato

Prsten od plavog zlata, ukrašen veštački izrađenim emeraldom

ljubicasto zlato prstenje

Prstenje sa ljubičastim zlatom

Jedan od poznatijih proizvođača nakita od ljubičastog zlata je Purple Gold čije kolekcije možete pogledati ovde.

Upotreba zlata

  • Izrada nakita – zlato se odavnina koristi za izradu nakita jer je lako za obradu, ima jak sjaj, otporno je na tamnjenje. Od davnina je pokazatelj moći i bogatstva.
  • Medicina – blaga koncentracija zlata i kalcijuma daje se u obliku injekcija obolelima od reumatskog artritisa. Mnogi hiruški elementi, aparati i elektronska oprema sadrže male količine zlata.
  • Stomatologija – zlato se u stomatologiji koristi zbog svojih dobrih karakteristika i estetskih razloga. Hemiski je inertno, nije alergen, a stomatolozima je lako raditi sa njim. Još su Etrurci 700 godina pre nove ere koristili zlatne žice kako bi otpali zub pričvrstili za vilicu.
  • Elektronika
  • Svemirske letilice – mnogi delovi letilica obloženi su slojem poliestera presvučenim zlatom, kako bi odbijali infracrveno zračenje. Bez tog bi sloja tamniji delovi letilice upijali
    znatne količine toplote.
  • Finansije – zbog svoje vrednosti zlato se dugo koristi kao sredstvo razmene ili novac. Zlato dobro služi u ove svrhe jer je vredno, trajno, prenosivo i lako se deli. Danas mnoge vlade, pojedinci i ustanove većinu svoje imovine drže upravo u obliku zlatnih poluga. Prvi zlatni novčići potiču iz 560. p.n.e. iz Lidije, današnjeg dela Turske. Zlatni  novac je bio često korišćen u trgovini sve do ranih 1900-tih, kada su u široku upotrebu ušle papirnate novčanice.

zlatne poluge

 

Procenjuje se da je do 2011. izvađeno oko 170 hiljada tona zlata. Kada bi to zlato bilo podeljeno svim stanovicima na planeti, svako bi dobio nešto više od 23 gr. Više od 75% iskopanog zlata je u privatnom vlasništvu i to u obliku nakita i ulagačkih zlatnih proizvoda. Zanimljivo je da se danas oko 50% zlata koristi u juvelirskoj industriji  dok se oko 10% koristi u industrijske svrhe.

Ukoliko želite da saznate nešto o iskopavanju zlata, bacite pogled na Kratka istorija iskopavanja zlata (I).

Versace – Greca Red Rubies kolekcija

Grcki kljucUkoliko ste ikada bili u Grčkoj sigurno vam je poznat ovaj motiv. U pitanju je Grčki ključ. Predpostavljam da se pitate šta u stvari on znači. Grčki ključ simboliše večnost, to jest večnu ljubav, prijateljstvo. Upravo ovaj motiv je Vercace iskoristio kao inspiraciju za svoju kolekciju nakita pod nazivom, kako drugačije nego, Greca. No, ne želim da vam sada pričam o celoj kolekciji već bih istakla za ovu priliku predstavljenu specijalnu limitiranu kolekciju: Greca Red Rubies povodom  Dana zaljubljenih.

Najkraći opis kolekcije: zlato i rubini. Savršeno!

Greca Red Rubies kolekciju sačinjavaju četiri komada nakita: minđuše, privezak, narukvica i prsten.

Versace Greca earrings

Versace Greca pendant

Versace Greca bracelet

Versace Greca ring

Cena kolekcije je između 2 i 6 hiljada eura.

Kratka istorija iskopavanja zlata (I)

Prilikom izrade nakita veoma je važno najpre odabrati od kog metala će biti izrađeni određeni komadi nakita. Donošenje ove odluke zahteva detaljno ispitivanje: da li se nakit nosi svakodnevno ili u specijalnim prilikama, koji se metal najbolje slaže sa određenim dragim kamenom, dijamantom ili pak biserom, koliko održavanja i čišćenja zahteva određeni komad nakita?

Plemeniti metali

Za izradu nakita, onog dragocenog, se koriste plemeniti metali. To su metali koji su retki, koji su za razliku od drugih metala otporniji na korozivne procese i koji imaju izuzetno veliku vrednost. Kao što većina vas, sigurna sam već zna, u plemenite metale se ubrajaju zlato, srebro i platina. Ali, u ovu grupu spadaju još i metali iz platinske grupe. To su metali koji se nalaze u 5. i 6. grupi periodnog sistema, neposredno ispred zlata i srebra. U ovu grupu pored platine (Pt) spadaju: rutenijum (Ru), rodijum (Rh), paladijum (Pd), osmijum (Os), iridijum (Ir). Ne retko se može naići na podatak da je i bakar plemeniti metal. S obzirom da bakar ima veliku vrednost kao i široku upotrebu (koristi se i za izradu nakita), te se sa te strane može smatrati plemenitim metalom. S druge strane ako se uzme u obzir da su plemeniti metali retki, da ih nema u velikim količinama i da su otporni na korozivne procese što se ne može reći i za bakar. Stoga bakari se ne može posmatrati kao plemeniti metal.

Potraga za zlatom

Sa sigurnošću se ne može reći kada i gde je počelo kopanje zlata. Predpostavlja se da je to bilo oko 4000 godina pre nove ere, u doba neolita. Ovaj podatak potvrdjuju i arheološka istraživanja u blizini Varne, Bugarska. Naime, u grobnicama u blizini Varne su pronađeni predmeti od zlata za koje se veruje da su najstariji na svetu. Istraživanja su pokazala da grobnice datiraju iz 4700-4200 godina pre nove ere, pa se na osnovu toga zaključuje da je zlato pronadjeno u njima staro najmanje 7000 godina.

U bronzano doba zlato se najviše kopalo u Irskoj i Španiji. Postoje mnogobrojni podaci koji pokazuju da su Rimljani jako puno rudarili. Oni su prvi počeli da koriste hidraulični metod pri kopanju zlata. Eksploatacija zlata je bila pod strogim nadzorom carstva. Rimljani su svakako ostali zapamćeni i po iznajmljivanju, to jest davanju u rentu pojedinih rudnika. Zlato je imalo važnu ulogu prilikom planiranja ratnih pohoda. I ako u Britaniji postoji samo jedan rimski rudnik zlata i to u zapadnom Velsu, predpostavlja se da je zlato imalo presudni uticaj na Klaudijev pohod na Britaniju u prvom veku nove ere. Takođe, zlato je bilo primarni motiv da Rimljani napadnu Dakiju u drugom veku nove ere (Dakija ili Dacija je bila nezavisna država, a potom rimska provincija. Obuhvatala je teritoriju čija je granica na severu bila omeđena Karpatima, na jugu Dunavom, na zapadu Tisom a na istoku Dnjestarom. Danas ta teritorija odgovara Rumuniji i Moldaviji, kao i delovima Srbije, Mađarske, Bugarske i Ukrajne). Pod upravu Rimskog imperatora Justinijana, zlato je kopano na Balkanu, Anadoliji, Jermeniji, Egiptu.

U Indiji je eksploatacija zlata počela tokom II i III veka nove ere, i to pre svega u jugozapadnom delu Indije. Ekspoatacija je nastavljena i kasnije tokom dinastije Chola, IX i X vek, zatim tokom Karnata imperije, od 1336. do 1560., pa i tokom Britanske imperije.

 Kalifornijska zlatna groznica

Zlato, zlatna groznica

XIX vek je svakako zapamćen po mnogobrojnim zlatnim groznicama: Kalifornijska, Viktorijanska, Aljaska. Kalifornijska zlatna groznica (1848-1855) je počela 24. januara 1848. godine kada je James W. Marshall u blizini vodenice u kojoj je radio, pronašao komadić zlata. Vlasnik poseda John Sutter je  pokušao da “zataška” ovu vest ali, ipak se pročula.

Kalifornijske novine

Kalifornijske novine; 15. marta 1848. je objavljena vest o velikom bogatstvu zlatom u Kaliforniji

Vesti o zlatu su najpre privukele ljude iz Oregona, Havaja, Latinske Amerike (Meksiko, Čile, Peru), ali je vest odjeknula i širom sveta. Stoga, mnogi stanovnici Evrope, Azije, Australije kreću u Kaliforniju u potragu za zlatom. Smatra se da je zlatna groznica dovela u Kaliforniju oko 300 000 ljudi. Gotovo polovina njih je doslo preko mora (okeana). Putovanja su bila izuzetno teška i dugotrajna. Iz dva pravca se stizalo u Kaliforniju. Jedni su dolazili preko Atlantika, zatim zaobilazili Južnu Ameriku i stizali u Kaliforniju. Ova ruta je bila jako teška i trajala je izmedju 5 i 9 meseci. Drugi su pak preko Atlanika stizali do Panamskog prolaza, odatle zatim kanuima i mulama prelazili preko džungle i stizali na Pacifičku obalu odakle su brodovima prevoženi do San Franciska. Naravno, samo jedan deo onih koji su krenuli u potragu za zlatom je stiglo do Američkog kopna. Mnogi su stradali tokom brodoloma, bolesti, pre svega tifusa i kolere.

Velika koncentracija zlata u Kaliforniji posledica je nekada izuzetno jake vulkanske aktivnosti u ovoj oblasi. Kasnije, rečnom erozijom, velika količina zlatnih zrnaca je dospela u rečna dna. Prvi tragači za zlatom su najpre samo ispirali zlato iz rečnog mulja. Međutim, kako bi brže došli do veće količine zlata počeli su sa izgradnjom manjih brana koje bi usmerile vodu ka izgrađenim kanalima i tako delimično isušili rečno korito. Geološka istraživanja su pokazala da je na ovaj način za pet godina izvađeno oko 12 miliona unci zlata, čija je vrednost po podacima cene zlata na svetskom tržištu 2010. godine iznosila 16 milijardi dolara.

Kopanje zlata Kalifornija

U narednom stadijumu, od 1853., počinje hidraulično rudarenje. Ovaj način rudarenja zasniva se na upotrebi vode pod velikim pritiskom. Naime, crevo (cev) sa vodom pod velikim pritiskom se usmeri u zlatonosni šljunak. Šljunak potom kanalima ide kroz sito kroz koje propadaju samo najsitnije čestice među kojima je i zlato. Potom se zlato pokupi. Do sredine 1880-ih na ovaj način je izvađeno oko 11 miliona unci zlata, što je oko 340t. Na osnovu cene zlata na svetskom tržištu 2010. godine, procenjuje se da je izvađeno zlato vrednosti 15 milijardi dolara.

Zlatna groznica

I ako se groznica završila 1855., iskopavanje zlata je nastavljeno. Do kraja 1890-ih godina iskopavanje zlata sa rečnih dna uz primenu bagera je postala isplativa. Na ovaj način je iskopano oko 620t zlata (20 miliona unci, vrednosti 20 milijardi dolara).

U vreme zlatne groznice ali i tokom narednih decenija, zlato je vađeno i direktno iz stenovitih gromada, najčešće kvarca. Kada bi se zlatonostna stena izvadila, bila bi najpre usitnjena, a zatim iz tako nastalog šljunka isprano zlato. Za njegovo odvajanje od ostatka stenovite mase je korišćena voda ali i živa. Na ovaj način, do 1851., došlo se do najveće količine zlata, 118 miliona unci (3 700t).

Zlatna groznica je imala veliki uticaj na povećanje populacije, pre svega u oblasti Kalifornije. Tako je do početka groznice, San Francisko bio selo sa svega 200 stanovnika 1846. godine. Za svega 6 godina populacija mu se intenzivno povećala, to jest 1852. godne San Francisko je imao 36 000 stanovika.

Što se tiče profita, tokom zlatne groznice su mnogo više profitirali trgovci nego sami rudari. U prvim godinama groznice najbogatiji čovek je bio Samuel Brannan. Brannan je otvorio prvo otkupno mesto zlata u Sakrementu a zatim i u drugim delovima gde se intenzivno rudarilo. Naravno, i jedan broj rudara se obogatio. To su bili pre svega oni koji su u prvim godinama groznice došli u Kaliforniju. Najveći broj onih koji su kasnije došli, nije zaradio gotovo ništa. Razlog tome je bio već veliki broj rudara, velika konkurencija ali takođe, i sve veće razmirice i etnički sukobi među rudarima.

I danas, na pomen Kalifornije, svakako jedna od asocijacija je i Kalirfornijska zlatna groznica. Kao posledica brzog uspeha i sticanja bogatstva pojedinaca tokom groznice te danas postoji kult “Kalifornijskog sna”. Mnogi teže da se “dokopaju” Kalifornije ali ne da bi trazili zlato. Danas ljudi ovde traže slavu, moć, uspeh preko noći, bogatstvo. Sudeći do sada, Kalifornija i to pruža.